Ko su Oskar, Edo, Markus i ostali pripadnici naprednjačkog kartela, koji se pominju u prepiskama na "Skaj" aplikaciji? Zašto tužilaštvo nije reagovalo na policijsku krivičnu prijavu, kojom su obuhvaćeni Nebojša Stefanović i Marko Parezanović? Zašto Predrag Koluvija veruje da mu njegov "Blackberry" telefon služi kao polisa osiguranja, da i on ne zapliva Dunovom, kao Vladimir Cvijan? Ko je pretio smrću Branislavu Prostranu i zašto mu sada Vučić preti smenom? Zašto Vučić vodi kampanju kompromitacije šefa beogradske policije Veselina Milića? Moguće odgovore na ta pitanja daje zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski saradnik i prijatelj Oskara Vučića.

Кад је Робеспјер, 25. јула 1794. године, одржао говор у Конвенту, испраћен је овацијама. Следећег јутра, у истом здању, дочекан је повицима „Доле тиранин“. Саборци, с којима је предводио револуцију и стварао Париску комуну, оптужили су га за стравичан терор, који је на гиљотину послао више од 50.000 Француза.

– Ако сам ја крив, сви сте криви! Кад сам радио то за шта ме оптужујете, нико се није побунио. Сви сте криви! – викао је уплашени вођа.

Српски тиранин, Александар Вучић, 3. марта 2024. године, одржао је говор у хали „Шумице“, на митингу којим је Српска напредна странка почела кампању пред поновљене изборе у Београду. Жешћи од свог менталног двојника Максимилијана Робеспјера, Вучић није хтео да са сарадницима подели одговорност за лош резултат на децембарским изборима у главном граду. Напротив, њих је оптужио за нерад, бахатост и алавост. Одмах је најавио и казнене мере.

– Неки председници одбора и општина нису радили у интересу грађана, него само у свом интересу. Мораћемо многе да мењамо. Пошто сви тапшете, мислећи да се то односи на неког другог, да вам кажем, то се односи на све вас. И на директоре, председнике и секретаре и на све остале. „Не, није мислио на мене, него на оне друге, они су много лошији.“ Не, мислио сам на све вас, који само чекате да добијете ташну, машну и секретарицу, па да заборавите на сваког другог – урлао је Вучић са говорнице.

Његово урлање је пропраћено пљескањем у публици. Неки напредњаци су пљескали дланом о длан, а неки један другога. Међутим, сви су схватили да их вођа припрема за гиљотину.

Вучић је и раније, током предизборних кампања, критиковао сараднике и најављивао чистке у странци и државним институцијама. Јефтиним триковима замајавао је разочаране и лаковерне гласаче, а све кадровске промене које је спроводио имале су циљ да систем остане исти.

Сад је све другачије. Сад се Вучић не бори само за власт, него и за слободу. А, да би он остао на слободи, неко мора да заврши на робији, да одговара за сва заједничка кривична дела. Да би то спровео у пракси, Вучић мора да примени мафијашку стратегију, коју је Дијана Хркаловић описала као флипер.

– Организовани криминал функционише као флипер. Куглица никада не долази у додир са играчем. Велики играчи само ударају куглице – објаснила је „богиња мафије“.

Хркаловићка зна шта прича, мафија је њено природно окружење. За разлику од ње, Вучић није знао у шта се упушта. Опијен мирисом новца, концентрисао се само на пуњење џепова. Уживљен у улогу „великог играча“, прекасно је схватио да је обична „куглица“, коју шутирају флипераши из подземља. Уместо да примени мафијашку стратегију Хркаловићке, Вучић је имао директне контакте са шефовима свих криминалних гангова. Са Вељком Беливуком се сусретао у стану своје љубимице Катарине Шишмановић. Нарко боса Предрага Колувију убацивао је у привредне делегације, које је водио са собом на државничким екскурзијама у Немачку, Русију, Казахстан… Браћа Вучић су били нераздвојни од браће Веселиновић, Звонка и Жарка, и њиховог кума Милана Радоичића. Са браћом Шарић је правио пословне и правосудне комбинације преко брачног пара Лончар, Весне и Златибора, као и Небојше Стефановића и Марка Парезановића.

Вучић би сад хтео, али не може, да се искобеља из те мреже, коју је сам исплео. Постоје безбројни сведоци, докази и трагови тих веза, обележених пљачкама јавних ресурса и приватне имовине, па и крвавим жртвама. Већина исказа сведока, као и трагови злочина описани су на страницама Магазина Таблоид. Тако смо у претходном броју објавили доказе, који раскринкавају шему организованог криминала, односно спрегу извршне власти, правосуђа и мафије, који можете прочитати на овом линку https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=566&cl=17.

Преписка између браће Шарић, са „Скај“ апликације, открила је да је у мају 2020. године, у централи Безбедносно информативне агенције, одржан састанак Марка Парезановића, начелника одељења државне безбедности, са Душком Миленковићем, председником Апелационог суда у Београду. Они су тражили начин како да утичу на судију Милимира Лукића, члана апалеционог већа које је одлучивало о пресуди којом је Дарко Шарић првостепено осуђен на 15 година робије због шверца кокаина. На састанку је закључено да је судија Лукић сувише отпоран на притиске, па мора да се укључи и Оскар, „најмоћнији човек у држави“. Време је показало да се Оскар заиста укључио, пошто је Врховни касациони суд искључио судију Лукића из тог апелационог већа због „пристрасности“. Судија Лукић је, заиста, био пристрасан, више је држао до закона, него до наређења Оскара, Еде и осталих ортака из картела.

Полиција је 15. априла 2021. године поднела кривичну пријаву против Небојше Стефановића и Марка Парезановића, који су идентификовани као Едо и Маркус, објавила је пре неколико дана Истраживачка медијска мрежа КРИК. Као што полиција није покушала да утврди ко се крије иза надимака Долар и Никола П, или Оскар, који се помињу у истој преписци са „Скаја“, тако ни тужилаштво није поступило по овој кривичној пријави.

Према наводима из ове полицијске пријаве, Стефановић је осумњичен да је за контакте са Дарком и Душком Шарићем одредио двојицу својих блиских сарадника, Данила Стојановића и Милутина Радовановића, као и да им је лично достављао поверљиве информације. Такође, помиње се да је Стефановић, у знак захвалности, добио сат, који вреди 17.000 евра.

Иако је, у међувремену, Стефановић пао у немилост Оскара Вучића, недавно је почео процес његове рехабилитације. У децембарској изборној кампањи био је задужен за напредњачке одборе на југу Србије, а изборни дан је, после гласања у београдском насељу Бежанијска коса, провео у Врању. Пре неки дан, на седници Председништва СНС, на којој је одлучено да Ана Брнабић буде постављена на место председнице Народне скупштине, Стефановић је био у странци. Међутим, још није добио потпуно помиловање, па му није дозвољен приступ режимским медијима, да се у њима брани од оптужби за сарадњу са Шарићем. У недостатку Пинка, Информера или макар Објектива, урадио је то на Фејсбуку.

– Прљава кампања КРИК-а и Ђиласове странке још једном се прави на све самим лажима. Доводе ме у везу са окорелим криминалцима и измишљају да сам са њима комуницирао „Скај“ апликацијом. Доказа нема, зато што никада нисам био у контакту са осуђеним тешким криминалцима и никада нисам користио „Скај“ апликацију. Могу овакве и сличне лажи да објављују сваког дана, али то неће променити истину да никада, ни у којој ситуацији, ни са којим средством нисам комуницирао са осуђеним криминалцима. Неће им проћи ни сада, као што им није прошло ниједном кад су пробали да фабрикују монструозне оптужбе да људи из врха државе, укључујући и председника, имају везе са криминалом – написао је Стефановић, успут претећи новинарима тужбама, али не пропуштајући прилику да хвали Вучића.

Бранећи се од ових, а и многих других оптужби, Стефановић је пре две године оптуживао и своју бившу сарадницу Дијану Хркаловић, која је прва открила његову улогу у овој афери.

– Драго ми је што су Данило Стојановић и Милутин Радовановић, Шарићеви полицајци, сада коначно код нас у притворској јединици. Они ће, мислим, да дају квалитетне доказе о Стефановићевом криминалу, јер је Стефановић сарађивао са Шарићем, што директно преко „Скаја“, као Едо, што преко њих двојице. Знам да су чак и држављанство Шарићевој жени завршили. А, Стефановић је њих двојицу поставио као највише старешине у криминалистичкој полицији неколико дана по мом одласку из МУП-а. Познавала сам те полицајце, али нисам имала никакву сарадњу са њима. Искрено, имала сам најружније могуће мишљење о њима, али сам видела да их Стефановић цени, да их доводи на састанке. Имали су насамо састанке и никад нисам била присутна на њима. То ми је било чудно, зашто мене искључује са тих састанака, које је имао с њима. Сваки пут! Зато кажем, драго ми је што су коначно у притвору, што ће коначно проговорити то што треба да проговоре, а то је да су за рачун Стефановића, а и за свој лични интерес, наравно, сарађивали са Шарићем и шта су све радили са Шарићем – рекла је Хркаловићка крајем јула 2022. године у емисији „Ћирилица“ Миломира Марића на телевизији Хепи.

За разлику од Стефановића, Парезановић је новинарима КРИК-а признао да је имао комуникацију са Шарићевим људима, али истакао је да је то радио по службеној дужности и да им није чинио никакве услуге.

За разлику од Стефановића и Парезановића, који су препуштени сами себи, па нека се бране како знају и умеју, режимски политичари, аналитичари и преститутке укључени су у одбрану Оскара Вучића. Као што Симо Спасић манита по улицама са мегафоном, тако Ана Брнабић иде од студија до студија и хистерично, али ипак мужевније од свог „шефа“, понавља мантру: „Вучић није Оскар“. Из обе цеви, по којима је позната, то понавља и Сандра Божић, као и некаква Милица Николић, која је у Председништво СНС-а кооптирана из фарме, коју напредњаци називају Академијом младих лидера.

Зачудо, странка Драгана Ђиласа је објавила саопштење у коме износи тврдње, које већина тзв. опозиционара зна, али не сме или не жели да помене.

– Едо и Маркус су наредбе добијали од човека чије је кодно име било Оскар. Зашто нико не сме да каже оно што је апсолутно јасно: Оскар је председник Србије Александар Вучић. Александар Вучић је човек који се у Србији пита за сваку ствар. Без њега се не доноси ниједна једина одлука. И апсолутно је јасно да цела машинерија, која је помагала клану Дарка Шарића, али која је била подршка и клану Вељка Беливука, није могла да се покрене без Вучићеве одлуке. Не постоји друга особа од које су Стефановић и Парезановић добијали наредбе да раде све што су радили осим Александра Вучића. Оскар је човек кога мафија назива „свемогући функционер“, и говори „само један човек може да реши њихов проблем“. Оскар је човек са којим је Шарићев проблем на крају и решен тако што је из судског већа, које је одлучивало, избачен несаломиви судија Милимир Лукић и замењен другим судијом, па је тако Дарку Шарићу смањена петнаестогодишња затворска казна, а потом је и пуштен из притвора у који је враћен после нових доказа страних полиција о томе да је из затвора организовао више убистава – наводи се у саопштењу Странке слободе и правде.

Шарићи су били уверени да је Вучић „човек који решава проблеме“. Колико су били у праву, види се по стању у коме се налазе.

Колико год Оскар Вучић покушавао да сакрије везе са шефовима криминалних гангова, то није могуће. Тужилаштво за организовани криминал може да игнорише доказе спреге Вучића и његових политичких марионета с мафијом. Може и да цензурише садржај комуникација преко „Скај“ апликације, али све је узалуд. Еуропол је српском Министарству правде послао више од 600.000 транскрипата. Напросто, није могуће избећи све делове у којима се помињу Оскар, Едо, Долар, Никола П, Карло и други. Трагови су разбацани по свим крупним случајевима, од Шарића и Беливука, до Колувије.

У том смислу, Предраг Колувија се налази у бољој позицији од колега из подземља. Док Шарић, Беливук, Радоичић и остали зависе од воље тужилаца, који одлучују о препискама са „Скаја“ које ће се наћи у оптужницама и судским списима, Колувија кључни доказ чува у свом телефону.

Кад је ухапшен, 13. новембра 2019. године, полицајци су код Колувије пронашли телефоне „Huawei LYA-L 29“ са две картице: једна је била МТС-ова, а друга непознате мреже; затим „WIKO VIEW“ телефон са ВИП картицом; па „Алцател 1066Д“, такође са ВИП картицом; и, најважније“ „Bleckberry“ с једном картицом непознате мреже. На захтев полицијаца, Колувија је откључао све телефоне, осим „Bleckberry-а“. И садржај који је пронађен на тим телефонима довољан је да Колувију спакује на дугогодишњу робију. Иако су многе поруке обрисане, на апликацијама „Разговор“, „Вибер“, „Сигнал“, WhatsApp“ и другима, остало је довољно доказа да је Колувија био шеф организоване криминалне групе, која је производила и продавала дрогу.

Колувија је одбио да откључа „Bleckberry“. Осам пута је унео погрешну шифру. Тада су му полицајци одузели телефон, јер би он био „спржен“ после десетог неуспешног покушаја. Лично је Колувија упозорио полицајце на то. „Bleckberry“ му је био потребан као полиса осигурања. Очигледно у њему има садржаје, којима може да уцењује Оскара. Можда је у њему сачувао преписку са Александром и Андрејем Вучићем. То још није потврђено, али здрав разум упућује на тај закључак да је тако. Да је тај закључак тачан посредно потврђују и наводи из оптужнице, у којима се истиче да „Блацкберрy“ телефон нису успели да откључају ни полицијски експерти за електронску форензику.

Тужилац Саша Дрецун је потписао ту будалаштину, иако и он зна да сваки приучени београдски мајстор за мобилне телефоне у року од два минута може да нађе шифру и реши проблем. Међутим, тужилац, исто тако, зна да би тада упао у проблем, јер би у Колувијином телефону нашао оно што би истрагу усмерило према Оскару. Уместо да обави свој посао, тужилац Дрецун је препустио Вучићевим лажним сведоцима да идиотским причама шире лажи, којима бране браћу с власти. Новинарка Јелена Зорић је три пута јавно слагала да зна како у „Јовањици“ „нема Андреја Вучића“. То је поновио и полицајац Милан Думановић. Александар Вучић је Зорићку наградио орденом, а Думановића пресудом, којом је враћен у полицију, и то уз исплату заосталих плата.

Дакле, Колувијин „Блацкберрy“ још чува тајну, која му чува главу. Бар он тако мисли.

Уверен да је заштићен, весели Босанац је покренуо медијску кампању, којом покушава да се представи као позитивац, коме су зли полицајци наместили аферу и уништили легалан посао. Колувија гостује на Пинку, Информеру, па чак и на тзв. опозиционој зрењанинској телевизији КТВ. Насмејан и опуштен, промовише производњу конопље као традиционалну српску привредну грану.

– У Србији најбоље расте конопља у Европи. Највећа европска фабрика конопље налазила се у Оџацима. Сада треба да се уреди наш закон, да се осавремени и да нама произвођачима омогући да учествујемо у међународној трци. Тржиште конопље у Америци вреди 70 милијарди долара и сваке године расте 18 одсто. И Србија може много да заради на производњи конопље, од које може да се прави 20.000 производа. Од конопље се прави бетон, даске, пластика… Форд је цео модел аутомобила направио од конопље, а Мерцедес је и данас користи за израду каросерије – прича Колувија, који је покренуо петицију за легализацију конопље, а већ ју је потписало око 200.000 грађана.

У пози доброћудног међеда крушка, Колувија покушава да сакрије истину која је описана у оптужници. Тај насмејани и лежерни Босанац врло одлучно је наређивао сарадницима какво оружје да набаве, где да постављају страже и сачекуше, како да примењују заштитне мере, да се не открије порекло дроге коју су пласирали на тржиште. Кад је „пао“ његов дилер Стефан Холић, Колувија је, као што се наводи у оптужници, упозорио свог првог оперативца Сергеја Мрђу да је марихуана у пакету „наша“ и да сви радници, који пакују робу, морају да раде у скафандерима, „као да раде у НАСА“, како не би ни длака упала у пакет, да се не открије ДНК. Колувија је своје сараднике, запослене у МУП-у и БИА, обавештавао о резултатима истрага, које су против ухапшених дилера водили тужиоци.

Са свим тим сазнањима и доказима, а нарочито због садржаја „Bleckberry“ телефона, Колувија представља већу опасност по Вучића него што је то био Владимир Цвијан. Да ствар буде гора, и Цвијан је имао бројне доказе против Вучића, па га то није спасило од смрти у Дунаву.

Вучић мора да буде много опрезнији са Шарићем, Беливуком, Колувијом и сличним ортацима, него са политикантима из страначке номенклатуре, које излаже јавним увредама и претњама. Тако је и почео кампању пред поновљене београдске изборе. Тада се, не случајно, обратио свом дугогодишњем потрчку Браниславу Пространу.

– Мораћемо многе да мењамо. То се, Брано, односи и на тебе. Ти си директор, ниси председник, него неки директор. Пошто тапшеш, мислећи да се то односи на неког другог… Не, односи се на све вас, и на директоре, преседнике и секретаре – галамио је Вучић.

Наравно, Оскар Вучић није случајно изабрао Пространа за пример понижавања. И Пространово име се помиње у „Скај“ преписци браће Шарић, и то у истом делу где се описују улоге Еде и Маркуса. Простран је тада био повезан са адвокатом Слободаном Хоменом, бившим високим функционером Демократске странке. Тужилаштво није ни покушало да разјасни њихову улогу у тој мафијашкој шеми, али то не мења чињеницу да је Простран једна од „куглица“ – како то описује Хркаловићка – која је долазила у додир са „великим играчем“.

Простран није наиван, има богата искуства с претњама. Још пре 20 година, када је као одборник Карићевог покрета „Снага Србије“ у Општини Земун, одлучио да подржи Српску радикалну странку да преузме власт, суочио се с претњама смрћу.

– Нас тројица (Стева Таталовић, Стојан Делић и Простран, напомена аутора) изабрани смо за одборнике. Ништа није било спорно све док ми нисмо одлучили да дамо подршку СРС-у да формира власт у Земуну. Е, онда настаје пакао. Из врха земунске Демократске странке запрећено нам је да ћемо бити убијени! Прво су покушали да нам одузму мандате, али је председник Општинске изборне комисије Југослав Петковић одбио да то учини јер нема законског основа. Онда су кренули да нас уцењују да поднесемо оставке, а кад су видели да ни то не вреди, почели су да нам прете да ће нас убити. Добио сам неколико десетина претећих СМС-ова и позива. Избушили су ми гуме и излупали кола. Мало после тога, док сам у једном ресторану седео са Стевом, мушки глас ми јавља да су њега спаковали у гепек, да ће га сви јебати, а онда ће га бацити у Дунав. Е, ту смо видели да су ствари озбиљне и морали смо да се склонимо на сигурно – описао је Брана Простран разлоге због којих је морао да напусти Београд и да се скрива у неком селу, удаљеном 50-ак километара.

За ову тему није битно, али вреди поменути да су Простран и Петковић две године касније постали званични сувласници Вучићевог дневног листа Правда. Помињање гепековања, јебања и бацања у Дунав упућује на помисао да су Вучићеви начини обрачуна, чак и кад су исценирани као у овом случају, остали исти. Ко не верује, нека пита Цвијана.

Простран је богато награђен за тај игроказ, којим је СРС узела власт у Земуну. Кад је СНС узела власт у држави, он је, као угледни сувласник два бутика, постављен на место директора у СДПР Југоимпорту, јавном предузећу за трговину оружјем. Успут, развио је бизнис у грађевинарству и наметнуо се као једна од важнијих „куглица“, које могу, за солидну провизију, да обезбеде „додир са главним играчем“.

У том флиперу, Вучић без по муке, горљиво и примитивно вређа све своје саучеснике у заједничком злочиначком подухвату. Међутим, зечје срце му не допушта да се тако понаша према много важнијим појединцима из свог окружења. Рецимо, против Веселина Милића, шефа београдске полиције, води тзв. шаптачку диверзију.

Преко посредника из кооперативних медија с опозиционим имиџом, Вучић је пласирао информације да је Милић купио стан од 195 квадрата у луксузној згради на Дедињу. Са платом од 177.000 динара, Милић је, наводно, добио кредит од 130.000 евра и купио тај стан, вредан 1,2 милиона евра. Чак би и Јована Јеремић схватила да ту нешто не штима с бројкама, ценама и квадратуром. Да те информације не би ишле само преко опозиционих медија, Вучић их је пласирао и на друштвене мреже. Напредњачки ботови су добили задатак да шире, посебно на Тик Току, спотове, који компромитују шефа београдске полиције.

– Због слоге, љубави и мира у кући, Милићеви таст и ташта су превазишли и самог начелника полиције. Наиме, у истој згради, у стану од 211 квадрата, који се налази до Милићевих врата, а где цена тренутно износи тричавих 6.700 евра по квадрату, настанили су се родитељи Милићеве жене. Изгледа да је она народна да паре не могу да купе љубав само оправдање сиротињи – наводи се у једном од бројних прилога на Тик Току.

Милић не прима спортски последице ове кампање, тужбама прети медијима, иако добро зна ко све то режира. Међутим, засад мора да ћути јер му је Вучић потребан да му реши правосудни проблем, који је направио 3. маја прошле године, кад је на конференцији за новинаре показао списак деце, коју је намеравао да ликвидира Коста Кецмановић. Вучићевски монструозном правном гимнастиком, тужилаштво је оценило да није крив Милић, који је показао папир с именима мета, него медији, који су то пренели.

Ни то не треба да чуди, пошто је виши јавни тужилац Ненад Стефановић спреман на све. Владимир Кецмановић, отац малолетног убице Косте, на рочишту у поступку који се води против њега због несавесног држања оружја, описао је како га је Стефановић посећивао у притвору, показивао му фотографије и снимке убијене деце, не би ли га принудио да призна да је одговоран за масакр у Основној школи „Владислав Рибникар“.

С обзиром на врсту људи, којима се окружио, Вучић би морао да се забрине. Нарочито кад се сети Робеспјерове судбине.

– Ако сам ја крив, сви сте криви! – викао је Робеспјер кад су га сарадници оптужили за све злочине Париске комуне.

Сарадницима се није свидела идеја о подели одговорности. Кад су кренули на њега, Робеспјер је покушао да побегне кроз ходнике Конвента. Схвативши да му нема спаса, извукао је пиштољ и пуцао себи у главу. Но, цев је прислонио на грло, па је успео само да развали вилицу. Сутрадан је, без суђења, одведен под гиљотину.

За Вучића и Србију било би добро да се избегне тај сценарио. Вучић добро зна да му реална опасност не прети од политичких противника и медијских критичара. Док прогони, јавно линчује, хапси и осуђује новинаре и све остале грађане који га критикују, Вучић се, с разлогом, плаши појединаца из свог окружења, које је лично бирао на крими-драфту. Ако буде правде, Вучић ће, заједно са Едом, Маркусом, Доларом, Колувијом, Пространом и осталима добити прилику да одговара у фер судском поступку.

Бежи, Вучићу, стиже Лаура: ЕУ покреће истрагу због проневере пара током ковида?!https://t.co/7hDgWiLstF

— СРБИН инфо (@srbininfo) March 14, 2024

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, prepiske, pretnje, Skaj aplikacija