Прочитај ми чланакЈедну нетачну информацију која се односи на пандемију корона вируса у просеку пренесе шест медија у региону, а медијске куће из Србије предњаче по броју објављених лажних вести, показала је публикација „Дезинформације током ковид 19 пандемије“.
Ова анализа такође је открила да значајан удео у укупном броју лажних вести, чине оне о вакцинама, што по мишљењу саговорника Данаса јесте утицало на ширење неповерења у имунизацију и последично незадовољавајући одзив грађана.
Публикација „Дезинформације током ковид 19 пандемије“ анализирала је информације на основу података сајтова из региона који се баве провером истинитости информација, показавши између осталог да међу 20 медија који су имали највећи број нетачних информација, њих 15 долази из Србије. Након Фејсбука, на коме су се појавила 282 лажна садржаја, следе српски таблоиди Ало (93), Србија данас (90), Информер (80), Еспресо (69), Курир (67)…
Стефан Јањић, уредник Fake news трагача, сматра да се доминантна улога медија из Србије у ширењу лажних информација у региону може објаснити чињеницом да њихова штампана издања имају велику читаност, али и потенцијал да допру до огромног броја корисника интернета.
– Таблоиди закупљују Фејсбук стране, које на први поглед никада не бисте повезали са тим медијима. Међутим, када се користе одређени алати, види се на који начин су они повезани, а ми претпостављамо купљене односно стављене у службу тих портала. Максимални вирални потенцијал таблоида много је већи него што бисте могли да претпоставите када бисте отишли на њихове Фејсбук или Инстанграм странице. На тај начин они шире утицај не само у Србији него у целом регион, каже Јањић.
Највећи број лажних информација објављених у региону односио се на лекове против ковида и вакцине. Када се погледа чији медији су у највећој мери објављивали ове текстове – српски опет предњаче. Тако од десет медија који су преносили нетачне текстове о лековима против ковида девет је из Србије. У случају вакцина међу десет медија са највише нетачних текстова – четири је из Србије.
Весна Радојевић, уредница Раскрикавања, наводи да иза лажних текстова стоји „лоше и неодговорно новинарство“.
– Толико је лошег новинарства у српским медијима, да мислим да превазилази намерно пласирање лажних и манипулативних вести. На самом почетку пандемије, читаоцима је била битна само тема коронавируса и само то су читали. Последица тога је свакако велики број садржаја који су медији производили не би ли задовољили норме које имају – број читања, текстова. Са друге стране, имате и сталну присутност особа које неутемељено шире тврдње о вирусу, а које су радо виђени гости у телевизијским студијима, каже Радојевић.
Анализа је иначе обухватила период од фебруара до краја октобра 2020. године, након кога су медији у много већој мери извештавали о вакцинама па се може претпоставити да би нека нова анализа показала другачије стање, бар у погледу начина на који се извештава о имунизацији.
Одговарајући на питање колико нетачно извештавање о вакцинама може да утиче на ставове грађана и усмери их против вакцинације, психолог Горан Томин каже да „може и то на директан начин“.
– Медији као седма сила могу да креирају мњење како желе или како им је речено да раде. Мој утисак је да ми као читаоци већински не проверавамо веродостојност информација које медији преносе, јер то захтева напор да се мисли и истражују, а то нити је пријатно нити знају сви то раде. Ми нисмо ни школовани да критички мислимо, преиспитујемо, већ да бубамо што показују и ПИСА тестови који мере колико оно што си научио можеш да примениш, а по којима ми лоше стојимо. И то није од јуче. Када се деца не уче критичком односу онда се добијају и читаоци који не преиспитују информације из медија, наводи Томин.
Стефан Јањић напомиње да бар што се тиче ширења дезинформација о вакцинама, терен је припреман годинама уназад пласирањем нетачних тврдњи о ММР вакцинама.
Он додаје да сада када се од провладиних медија очекује да прате држану кампању промоције вакцинације, они не могу до краја да одговоре захтеву који им је постављен.
– Ми сведочимо занимљивом феномену. Од медија који су у служби власти очекују се да следе промоцију вакцинисања, али они не могу против себе. То се најбоље види на телевизијама са националном фреквенцијом, попут Хепија, и у таблоидима. Таблоиди имају на Јутјубу кампању „Вакцинише се и ти“, али како годинама објављују садржаје који се базирају у најбољем случају на површном тумачењу резултата научних истраживања, они сада не могу да искоче из своје коже и заузму професионални став , истиче Јањић.
Весна Радојевић такође верује да неповерење у вакцине у Србији има више узрока – од „недовољне промоције добробити вакцинисања од стране кризног штаба и државе“, односно чињенице да кампања за вакцинацију није била једнако агресивна као промоција набавке вакцина, до извештавања медија.
– Ако ви имате на националним фреквенцијама сталну поставку гостију који доводе у питање значај вакцинисања, не може да се очекује ништа мање од овога што се тренутно дешава, а то је да морамо да плаћамо људима да се вакцинишу, закључује Радојевић.
Неповерење свеприсутно
Психолог Горан Томин истиче и да неповерење грађана није само усмерено ка вакцинама већ и ка сврсисходности мера. „Пи-ар Кризног штаба био је скандалозно лош. Уносила се конфузија, паника, информације су се мењале из дана у дан. Кад се све то сабере, не чуди што грађани кажу да више ником не верују ништа“, напомиње Томин.
Највише лажи о лековима и вакцинама
Анализа је такође открила да је у Србији највише лажних информација било у текстовима који су се бавили тобожњим лековима против ковида, вакцинама и пореклом вируса. Истовремено, домаћи медији су у највећој мери преузимали лажне информације које се тичу ситуације у Вухану, порекла вируса, и начина за превенцију преноса и лечење корона вируса.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 13, 2021
