Прочитај ми чланак

Где је нестао Вучић?

0

Ево пети дан најмање једно четири телевизије муку муче да направе дневнике и отаљају јутарње програме. Има тема, али теме ни до сада нису попуњавале програм. Нема Њега. Нагледао сам се Марића и Сарапе, пратио извештаје Гордане Узелац и Филипа Чукановића, последња нада ми је био „Хит твит“ али ћорак.

После јављања из Брисела у прошли четвртак Александар Вучић је нестао из јавног живота да му се више у траг не може ући. Нестао је попут Чединих гласача, испарио је као мокри Чанак на јунској жези, могло би се рећи нема га ко Небојше Стефановића.

Да га грешком није дохватила она предизборна напредњачка машина за телепортовање и бацила назад у Српску радикалну странку и сад га Шешељ држи као заробљеника у Магистрату и кажњава тако што мора да чита све књиге које је, у међувремену, написао? То ни Вучићу не бих пожелео.

А можда су га киднаповали ови из Покрета за обнову краљевине Србије, рачунајући да ће на поновљеним изборима прескочити цензус, увести парламентарну монархију па да им буде кандидат за престо? Оно, већ се избирикао у улози краља, још само да се то и озваничи.

Да није отишао да се тестира на корону, па чека резултате а резултати, како причају, стижу тек за шест дана и сад чами чекајући па ће да се појави са све тестовима у рукама и славодобитно објави – ево, и по овом питању сам негативан? Питале колеге нешто на ту тему Сузану са Двора па добили одговор у смислу „није срамота бити заражен“, „и ви се тестирате, ута та“ – ево још толкујемо шта је саветница Васиљевић тачно хтела да каже.

Није да недостаје, али је просто необично да укључиш телевизор, шалташ канале а Вучића нигде. До сада је било незамисливо да у било ком тренутку током 24 сата немаш председника бар на две телевизије истовремено – има их који би се заклели да су га видели и у „Патролним шапама“- а сада га нема данима.

Неки његови обожаваоци су чак помислили да им се покварио телевизијски апарат па су пријављивали квар а други су спремни, ако се у најскоријем року не појави, да организовано крену ка престоничким телевизијама и виде у чему је ствар. Једино је миран Александар Вулин коме су у болници објаснили да респиратор не прима телевизијски сигнал и да зато не може да види Врховног команданта.

Можда је отишао на заслужени одмор али и то би се већ завршило, с обзиром да му „вејкејшен“ траје најдуже пола дана-дан. Ако је, пак, опет побегао обезбеђењу до сад би остао без горива или би се она половна „шкода“ покварила, па би га „кобре“ негде сустигле и саватале.

О чему се, заиста, ради? Јавност то не зна, нити онима који би могли да дају одговор пада на памет да је о изненадном „нестанку“ председника обавести. А дужни су, тим пре, што је код њега сва власт а стање у држави није баш у најбољем реду да би се њиме, напречац, бавила Ана Брнабић. Она што је склона да подлети под аутобус.

Ако је, пак, оставио Ану анд компани да се сами насучу и олупају на оштри хрид повампирене короне – што видимо да им иде за руком – могло би се рећи да то није у реду а помало је и кукавички. Није политика само купљење ловорика и билдовање рејтинга, понекад се рејтинг мора и жртвовати.

Ако, пак, има проблема са здрављем и то је за људе. Што рече саветница „није срамота бити заражен“, срамота је и није добро да јавност, волела га или му била ненаклоњена – свеједно, пет дана не зна шта је са председником. Побегне девојчица од куће да упише жељену школу па се цела земља дигне на ноге, овде нестао шеф државе и сви се праве луди. Господо, дужни сте ту информацију, ако ништа друго, оно да прекинете нагађања и гласине, често глупе и не баш примерене. А и телевизори су се већ одморили.