Свашта је, од оног трагичног 5. октобра до данас, преживела Галеника, највећа српска фабрика лекова. Свакако да јој је најтеже било док су је харачили незасити кадрови СПС-а, чија је интересна сфера, да не кажем привредни плен, била годинама. Како би олакшали малверзације од децембра 2006. превели су је у затворено акционарско друштво, што је подразумевало искључење њених акција из берзанске трговине (у затвореном друштву тргује се међусобно). Иза њих је, када их је Вучић протерао, остала пустош дугова и организационе урушености, а гламурозна хапшења током 2013. за злоупотребе тешке 12 милиона евра, још немају судски епилог.(1)

Као власник већинског пакета деоница од 85 % (Република Србија 70% и Акцијски фонд 15,0187%) држава је 04.04.2016. расписала Јавни позив за стратешког партнера, који је подразумевао продају 25% капитала предузећа, новчаним улогом по минималнохј цени од 7 милиона евра. И то тендером.(2) Из неког разлога, услови су били веома чудни и закукуљени за евентуалног понуђача (ни трага од стимулација и осталих Вучићевих погодности инвеститорима) па се, упркос томе што је рок за пријаву заинтересованих два пута продужаван, јавном позиву одазвао само један понуђач, британско-руски конзорцијум „Frontijer pharma – Petrovaks, s”.

Брзо се прочуло да конзорцијум јесте британско-руски, али да је капитал чисто руски, па су се упалила црвена светла и усијали телефони. Али, са понуђачем се морало разговарати. Прљав посао одрадиле су банке, које су понуђачу затегле захтеве око дуга Галенике према њима, који износи преко 70 милиона евра. Понуђач је, наравно, одустао, а Комисија за преговоре брже-бпље дала је предлог Влади да се започети поступак приватизације поништи, што је Влада и учинила.(3)

Било је то у јулу 2016, године. Тачно годину дана касније Влада најављује да ће до 1. септембра 2017. године расписати нови тендер за приватизацију Галенике, али по другом моделу. Овога пута продаваће се већински капитал компаније, у којој ће се државни удео, након поступка конверзије дуга према ‘Србијагасу’ и Управи за јавни дуг која је у току, повећати на преко 90 %. (4)

Што се тиче дуга банкама „постоји начелна сагласност банака да се укупан дуг од 71,74 милиона евра откупи једнократном исплатом од 25 милиона евра. Тај откуп је условљен спровођењем приватизације и исплатом из средстава купца”(5) навели су из ресорног Министарства.

Што се тиче осталих битних цифара занимљиво је да Галеника потражује чак 120 милиона евра ненаплаћених лекова испоручених домаћим веледрогеријама, због чега је у другој фази “афере Галеника”, било ухапшено више власника истих.(6) Са друге стране, та компанија 110 милиона дугује државним предузећима. Просто. Дајеш приватницима који ти не плаћају и не дираш их, а ти не плаћаш држави и нико те годинама не дира. Баш просто. Као реал-политика СПС-а.

Али, да се вратимо најављеној приватизацији по новим условима. Нема дилеме да је овај модел далеко примамљивији од оног замешатељства о “стратешком партнерству”. Само, шта ће Влада ако се опет појаве Руси…?!

www.blic.rs/vesti/hronika/hapsenja-u-galenici-u-stanu-bivseg-direktora-pronaden-ugovor-o-orocenih-770000-evra/ljtjz3n
www.ekapija.com/website/sr/page/1401465
www.kurir.rs/vesti/biznis/2725457/fijasko-prodaja-galenike-propala-zbog-dugova
www.politika.rs/scc/clanak/385290/RTS-Novi-tender-za-Galeniku-drzava-nudi-vecinski-paket
Исто
www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/hronika/1393156/nova-hapsenja-u-aferi-galenika.html

Извор: fsksrb.ru

Ознаке: анализа, Галеника, Драган Милашиновић