Прочитај ми чланак

Ево зашто Србија не може да буде неутрална у рату против Русије

0

Министру спољних послова Русије НАТО није дозволио да посети Србију. НАТО државе могу да забране министру спољних послова Србије да посети Русију или Кину или Јужну Америку. Неко је уверен да НАТО то неће урадити, а неко мисли да НАТО не може или да неће без разлога (ако не постоји повод за то од стране Србије) да уведе санкције Србији.

Лично, немам илузија што се тиче Запада или НАТО, увек очекујем само најгоре са Запада (разлог да Запад уведе санкције Србији постоји – то је подршка Русији). НАТО је желео да покаже како Србија може остати изолована тако што је спречио руског министра спољних послова да посети Србију. Тако може да заустави транспорт нафте и гаса Србији и превоз робе камионима, железницом и Дунавом ка Србији и из Србије. На то сам упозоравао у априлу, када сам писао о лошем стању буџета или како да Србија избегне банкрот (а већ у мају није било шећера у продавницама!). Од економског тигра на Балкану, за веома кратко време дошли смо до тога не знамо како да преживимо следећу зиму. И шта ћемо сад?

Русија може да примени силу и отвори коридоре и на небу и на земљи и на води између Србије и Русије. Међутим, између Русије и Србије налазе се православне државе, које су, као и Србија, економски окупиране. Налазимо се у културно-економском и хибридом рату и таква би требало да буде и наша одбрамбена стратегија. За ту стратегију, веома је важно да односи између православних цркава буду добри. Већину грађана (источне) Украјине, Румуније, Молдавије, Бугарске, Северне Македоније, Грчке и Црне Горе, уверен сам, не чине русофоби и србофоби. Чак и да је чине, то је танка, привремена већина која може да се промени мудром политиком. У тим државама постоји јака православна база која је на страни Србије и Русије, или, против Запада (против трансхуманизма и екуменизма). Таква база постоји и у државама Вишеградске групе, али сад су приоритет државе које се налазе између Србије и Русије, које су православне и све, осим Бугарске, пријатељи Србије (а и
Бугарска је више пута у историји била савезник, није увек била непријатељ; такође, нисам сигуран да би Грци дозволили да Фанар уништи Грчку и грчки народ, али и Православље).

Запад је показао слабост тиме што је спречио министра Сергеја Лаврова да посети Србију, а власти православних НАТО држава које су спровеле ту одлуку због тога неће имати већу подршку својих народа. Колико брзо ће губити подршку, зависи и од даљих потеза Русије и Србије. Уз добар дипломатски и хришћански рад и добар економски план, уверен сам да ће Румуни, Грци и Бугари желети да изађу из ЕУ и НАТО (да се одвоје од антихуманиста).

Ово није Јељцинова Русија и Русију и Србију деле православне државе. Ако смо одлучни да не издамо Русију, Србија неће остати изолована од Русије. Србија не може да избегне учествовање у рату између НАТО и Русије, јер чак и да се нађе на страни НАТО, Србија би морала да пошаље своје војнике на источни фронт. Само што би, у том случају, Србија први пут била на погрешној страни историје. И мале су шансе да Србија буде на страни НАТО против Русије, боље да се припремамо за другу могућност, а то је како да, као савезници Русије, победимо у хибридном или (ако до тога дође) у новом светском рату. И даље мислим да су мале шансе да дође до нуклеарног рата између НАТО и Русије. Али то не сме да се искључи. Данска је купила неколико милиона таблета јода за своје грађане, у случају да дође до нуклеарног рата. Било би добро да и Србија има залихе таблета јода, а било би још боље да никад не морају да се употребе. Ако решимо спорове између православних народа, смањује се могућност избијања рата између НАТО и Русије због неке православне или словенске државе, као што су Украјина и Пољска.

Kад Империја схвати да више не пролази тактика завади па владај међу православцима и Словенима и изгуби упориште (или пету колону) у православно-словенском делу Европе, има две могућности: да се повуче или да нападне, али овог пута не само Русију или само Србију, већ све православне државе, које би на својој страни имале већину држава у свету (управо настаје Г8). Мислим да нико на Западу не жели да уђе у рат против православно- словенског савеза држава или целог света.

Србија је још увек без владе и скупштине и важне одлуке доносе се у уском кругу око председника државе и највеће политичке странке. Зато кад власт говори о притисцима из света, не знамо колико се то односи на притиске на Србију, а колико на притиске на власт што се тиче њихових личних интереса и приватних послова и колико је власт спремна да тргује државним и националним интересима због тога. То је једини разлог зашто и даље прозападни политичари говоре о чланству Србије у ЕУ. За будућност Србије није добро да постане члан ЕУ. Због деце или будућих генерација било би добро да одмах одустанемо од пута у ЕУ! Ако то урадимо, Фијат ће отићи из Србије, као и остале компаније и банке са Запада, увозни лоби или тајкуни који финансијски зависе од Запада правиће несташице хране у продавницама, итд. Међутим, то није разлог да се не одустане од пута у ЕУ. То су проблеми који се могу решити – кад државу воде способни људи. Србију воде неспособни људи. Све три гране власти окупирали су кварни и/или неспособни људи. Опозиције нема да понуди конкретна решења… И шта ћемо сад? Да чекамо да се САД и Русија договоре ко ће бити њихови министри у Влади Србије? Да чекамо Русе да нас ослободе и да воде Србију као још једну руску губернију? И то би било боље од управе ЕУ комесара, ако смо заиста толико неспособни… Да ли смо заиста неспособни?

Србија је у суштини нападнута од стране Запада и не може да буде неутрална држава – не може да иде ка ЕУ и да спроводи тзв. Бриселски споразум или тзв. Отворени Балкан. Коприча о неутралности,  нема храбрости да преузме одговорност и да нађе замену за Фијат и остале компаније и банке са Запада које се ће се повући из Србије, да нађе начин да се отворе коридори ка Русији, итд. Или си за ЕУ, или си за Русију. Бити за Русију, значи битиодлучан да браниш КиМ и српско наслеђе у  Македонији. Ако си за савез са Русијом, ниједовољно имати жељу и критиковати Запад. На пример,  хајде да нађемо замену за Фијат – да у Крагујевцу отворимо фабрику (електричних?) аутомобила (са еколошким батеријама без литијума?) за тржишта Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, ако може одмах и ЕУ чланица Грчке, Бугарске и Румуније, а пре свега, за тржишта Русије
или ЗНД, Индије, Кине, Ирана… Да ли неко има план како да радници ФАС-а не остану без посла? Верујем да имамо стручњаке (иноваторе) који би могли да направе и свемирски брод. Да ли имамо политичаре способне да им створе услове за рад и отворе тржишта Г8?

Надам се да је свима у Србији јасно да би се нов модел одмах производио у Крагујевцу кад би Србија увела санкције Русији и наставила да даје велике субвенције Фијату. Да ли је то једини начин да фабрика аутомобила Застава Крагујевац настави са радом? Ако већ толико финансира производњу, или не може сама све да прави и финансира, зашто Србија не би нашла партнере на истоку и дијаспори за производњу аутомобила? Или, ако више није економски исплативо покретати производњу аутомобила, да ли је држава припремила план (и да ли опозиција има план?) како да се у Крагујевцу развије аграрна индустрија? И исто то за Смедерево, ако железара није профитабилна и превише загађује природу?