Прочитај ми чланакХајде да направимо један мисаони експеримент. Замислимо да тамо негде крајем јула месеца ове године буде заказано још једно у низу ванредних обраћања председника Србије, Александра Вучића. Он се појављује испред новинара у мајици у бојама српске и руске заставе, на грудима исписан симбол З испод кога пише „Срби и Руси браћа заувек!", замишља колумниста Магазина Таблоид Мирослав Паровић, председник Народно слободарског покрета
Почиње конференцију где нацију подсећа како нас је НАТО бомбардовао и убио Милицу Ракић, да су нам после отели Косово и Метохију, а да нам сада угрожавају и опстанак Републике Српске.
На крају конференције мирнијим тоном и без срџбе саопштава како Србија уводи санкције Русији и како је то знак да водимо суверену политику и да он лично не хаје ни за исток ни за запад.
Након тога почиње специјална емисија на Пинку у којој Драгослав Бокан објашњава да је то у ствари тајни договор Вучића, Путина, Орбана, Сија и Ердогана и да ко је год против тога у ствари ради против српско-руских односа, али и против опстанка Србије и српског народа пошто, ако случајно оборимо Вучића онда нас чека нови Јасеновац.
На њега се надовезује Драган Ј. Вучићевић критиком неодговорне „стоке безрепе“ која интересе других држава ставља изнад интереса Србије, а посебно се устремљава на оне који носе мајице са Путиновим ликом и који су на билборде широм Србије стављали Путинову слику како би рекламирали своју фирму питајући се при томе како је могуће да је некоме тако нешто уопште падало на памет да уради и критикујући власт што је била болећива и није на време кажњавала „тај олош“.
За то време, онај део националних политичких опција који су ушли у парламент на теми „НЕ санкције Русији“ се баве поновним успостављањем монархије и од новог амбасадора Сједињених Америчких Држава траже помоћ и подршку да се обнови српско америчко пријатељство кроз тему судбине четничког покрета у Другом светском рату. Са друге стране, онај део грађанске опозиције који је ушао у парламент снажно осуђује Александра Вучића због тога што је толико дуго чекао са увођењем санкција Русији и тражи од њега да не направи исту грешку са Кином већ да ту будемо авангарда и први уведемо санкције овој држави. Уз то, грађанисти наглашавају да без обзира на то што је мало оклевао ипак опраштају Вучићу део ружне прошлости и да у занак добре воље више неће спомињати братију и мафију.
Да ли можете да замислите овакву ситуацију? Ја могу, а уверен сам да и највећи део становништва такође може, јер ми као нација живимо у имагинарујуму у којем већ тридесет година константно побеђујемо, а да при томе имамо све мање становништва, територија, ресурса и капитала.
Тридесет година гомиламо заслужне хероје за битке у којима смо поражени, тако да се и народ већ навикао на то да живимо у држави која је комбинација Свазиленда и Дизниленда. Афрички Свазиленд по стандардима, а Дизниленд по начину на који се наше стварно стање приказује кроз бајке у које не би поверовао ни мој петогодишњи син Немања, али верује преко два милиона одраслих и пунолетних људи који су гласали за Александра Вучића, а раније за Бориса Тадића или Слободана Милошевића .
Додоуше, није да нас кроз историју нису тренирали да живимо у лажима, чак и да их славимо као некаква врхуснка достигнућа. Примера ради, мислим да не постоји нити један човек који није чуо причу о томе да се за време Тита могло спавати у било ком парку на клупи и да те нико није попреко погледао. У стварности су усташе 1968. дигли у ваздух бисокоп у сред центра Београда, 1971. десило се „Хрватско пролеће“, 1972. „бугојнска група“ убила је 15 југословенских војника (узгред, Вучић је јавно причао да је као беба био мета ове групе!!!).
У читавом периоду СФРЈ трајао је прогон Срба са Косова и Метохије уз њихова језива сведочења о томе, али ништа од тих чињеница није успело да промени слику тадашњег имагинаријума. Такође, нема ко данас не прича о екномксом благостању у СФРЈ иако је та држава неколико пута банкротирала па је проблеме са приливима девиза и незапосленошћу решавала организованим слањем радника у Немачку, Аустрију и друге земље тадашње Западне Европе.
Не треба заборавити ни то да су се аутомобили због несташица нафте дуго времена возили системом „пар – непар“ што је значило да се један аутомобил смео возити сваки други дан и то се одређивало на основу почетног броја на регистарској таблици.
Но, покушајте само да неком из тих старијих генерација да кажете како их је Тито лагао проћићете као када бисте гледаоцима Пинка и Хепија објашњавали како их Вучић лаже и да ми нисмо никаква војна и економска сила већ мафијашка прћија. Покушајте да тим људима објасните како је суд у Србији ослободио певача Дарка Лазића који је пијан и дрогиран без возачке дозволе изазвао саобраћајни прекршај и то ко зна који у низу, док је исти дан суд у Немачкој на две године затвора осудио тенсику легенду Бориса Бекера због пореског прекршаја. Испричајте им да квалитет њиховог живота и живота неког Немца директно зависи од тога како им функционишу судови и да пред законом сви морају да буду једнаки, добићете одговор да ће се Немачка смрзавати на зиму и да немају хлеба и уља док смо ми потпуно безбедни.
Да не буде забуне, у сличном имагинарујуму живе и они који себе називају грађанском елитом овог народа. Они данас од Вучића траже да попут некада Тита каже „историјско не“ владару из Москве и да Србију окрене ка западу како би нам поново било лепо као у СФРЈ. Иконе тзв. грађаниста Јелена Обућина и академик Душан Теодоровић су јавно обећали Вучићу да ће му бити опроштени сви знани (а за њега много важније и незнани) греси само уколико искористи ову ситуацију и упише се у историју.
У том смислу интересантно је навести неколико врло важних чињеница. Прво, Тито је приликом доношења Резолуције Инфорбироа за сваки случај био на Бледу како би лако и брзо могао да побегне на запад уколико дође до војне интервенције.
Друго, када је било извесно да неће бити војне реакције организован је Пети конгрес КПЈ где се сам Тито јавно заклео на верност СССР-у и свој говор завршио са здравицом и хвалоспевом о Стаљину за шта је добио френетичан аплауз свих присутних делегата. Истовремено, хапсио је све оне који су чак и шапатом говорили оно што је он изреако о Стаљину јавно и за то био поздрављен од свих.
Дакле, јасан пример имагинаријума какав и Вучић данас користи. Али оно што је кључно, Тито заиста јесте одбио да затвори једини тадашњи преостали транзитни пут који је Запад повезивао са Блиским истоком.
На тај начин је покварио многе Стаљинове планове, а један од њих је био и преузимање контроле над Ваљенском патријаршијом, а за шта му је требало да Грчка и Тусрка буду копнено (макар привремено) одсечене од запада. За овакав потез ондашња Југославија је добила могућност да постане држава посредник у разменама роба и касније оснивач Покрета несвртстаних.
Оваква, неутрална позиција, омогућила је развој неколико индустријских и трговачких гиганата (Генекс, Енергопројект, Енергоинвест итд.) и то је било оно највредније и најзначајније што би се могло узети као Титова заоставштина.
Актуелна ситуација је таква да се од Вучића тражи да укине једину територију у Европи на којој Русија несметано може да оставрује своје политичке и економске интересе и везе са компанијама и институцијама ЕУ. Дакле, ако би се рекло ново историјско не Москви (чак и на начин на који је то Тито урадио) то би довело скоро до потпуног обустављања веза исток-запад, што је супротно од оног ранијег не које је напротив омогућило да се те везе наставе.
А укиолико би пак Вучић рекао историско не западним притисцима да се уведу санкције Русији (и вероватно у блиској будућности Кини) то би била аналогија са 1948. и онда бисмо на бази тога могли да поново успаоставимо Србију као неутралну зону и место сусрета супростављених сила. Такву улогу и позицију Србије у овој кризи је живот већ успоставио јер тренутно имамо хиљаде предузетника из Русије и Украјине који свој бизнис, али и своје породице доводе у Београд и Нови Сад где планирају да наставе живот и рад. Имате и такве случајеве где Украјинци из Лавова у истој згради са Русима и Москве имају канцеларије, а сви заједно живе са нама Србима без да их ико попреко погледа.
Слободно се може закључити да би Србија престала да буде Свазиленд пре свега мора да престане да буде Дизниленд. Јер тај непрестани бајковити имагинаријум од становништва све више прави урођеничко племе које уместо институција и уређеног система стално трага за магијским вођом који ће на крају нкеке мрачне шуме или на врху некакве литице да пронађе свети грал.
Ова светска криза ће се завршити тако што ће у једном моменту за неки велики сто сести представници оних народа који су способни да на одређеној територији успоставе истински одрживи живот. То ће подразумевати способност производње воде, хране, енергије, потом гарантовање личне и колективне безбедности, те образовање и културу становништва.
Ми као народ имамо потенцијал да се нађемо за таквим столом, али је предуслов да преговарач у наше име више не буде Александар Вучић. Како ћемо то извести?! Можда можемо питати Путина чиме је он убедио Јељцина да се повуче и препсути му вођење Русије, па да онда и ми применимо тај метод.
Очито да политички запад и њихови овдашњи гласноговорници неће дозволити да на изборима променимо власт јер њима Вучић одговара баш овакав какав јесте, уплашен и уцењен па самим тим спреман да га они упишу у историју како њима одговара.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 15, 2022
