Прочитај ми чланакВучић воли геополитику. Али не да се њом бави, већ да другима она буде у центру пажње.
У режимским медијима изузетно су пожељне геополитичке расправе. Тамо су свакодневно присутна надвикивања око тога ко је за Русију, НАТО, ЕУ. Тако се замајава народ. Намера је да се створи привид плурализма, док се ни реч не проговори о манама власти.
Што се тиче опозиционе политичке сцене, и ту је наш самодржац пресрећан када су у првом плану несугласице око спољнополитичких питања и великих националних тема.
Колико год може доприноси да ствари иду у том правцу.
Оно што Вучића плаши то је стављање акцента на криминал повезан са владајућом гарнитуром, његов аутократски начин вођења земље и друге системске девијације.
Баш то се, на његову жалост, десило када су почели масовни протести против накарадне друштвено-политичке климе коју је створио. Грађани су свесни онога што је труло у држави Србији и дефинисали су јасне захтеве који воде превазилажењу таквог стања. То неизоставно подразумева промену садашњег режима. А Вучићу се – наравно – не одлази са власти.
Плаши се и одговорности за све лоше што се десило од када је на челу Србије. Уз то, још нису исцрпљени, по владајуће структуре и пословне кругове повезане са њима, уносни пројекти. Тек да поменем нову (садашњу сајамску) фазу изградње Београда на води или светску изложбу (ЕXПО) која ће бити одржана у Београду на самом крају Вучићевог мандата (2027). Грађевински и други послови који ће бити реализовани у контексту припрема за њу, вредни су преко десет милијарди долара. Нема шта, леп „колач“.
Вучић би волео да та посластица буде само његова, али свестан је да је дошло време када је то тешко изводљиво. Зато је спреман да по које парче главне „торте“, али и других од народа отетих колача препусти другима. Под условом да буду кооперативни, што значи да прихвате да се политички процеси врате у корито које он, како му то већ одговара, прерађује.
Сада када су се разлили по улицама и трговима, и ту се тражи оно што би њега довело у ситуацију да више не може да влада аутократски, спреман је да прави техничке (али не и суштинске) компромисе који би му омогућили да се искобеља из проблема. За почетак закулисним каналима нуди релативно поштено одржавање београдских избора.
Права опозиција, која активно подржава народне протесте, најавила је њихову радикализацију од септембра, односно увођење у њих по режим опасних компоненти: пасивног отпора и грађанске непослушности. Упоредо, део странака из поменутог круга – што је парадоксално – почиње да говори о могућности одржавања престоничких избора. Они су, ма на ком нивоу, пар еxцелленце системска ствар.
Немогуће је њега оспоравати а без прихватања захтева које су поставили грађани, на њих ићи. То би било обесмишљавање протеста и онога што народ тражи. Опозиција би се поделила, а један њен део би ушао у градску власт. Штавише, пошто је Вучић мајстор намештања избора, можда би их тако реализовао да испадне да је Београд изгубио (што је нереално ако се опозиција подели). Тако би жртвовао мање како би задржао веће. Потребна му је потврда „легитимитета“, па му је битно да се после градских одрже и ванредни парламентарни избори на којима би СНС – маскиран у „Покрет за народ и државу“ – победио.
Да би тако и било, уз пристанак дела опозиције да изађе на градске и републичке изборе које би власт спровела по свом рецепту – потребно је још нешто. То је да се анулира формула: за и против Вучића. Ако се она одржи као нешто кључно, неће више бити могуће глумити опозицију а бити конструктиван према недемократској власти. Ствари већ постају на тај начин црно-беле. То осећају странке које себе називају „државотворним“. Пошто су биле против смене министра унутрашњих послова и потом су се јавно (из трагикомичних „геополитичких“ разлога) солидарисале са шефом режимске политичке полиције, суочиле су се са негодовањем многих који су за њих гласали.
Национално оријентисани али искрено антирежимски опредељени грађани, питају се где то у свету неко ко је стварно опозиција, прискаче у помоћ пољуљаној власти? И да је најбоља, а камоли када је она оличење свега најгорег.
Закулисна рука режима, наравно, настоји да тим политичким сарадницима својих служби повратно прискочи у помоћ. Убрзане су медијске геополитике игре и „ура-патриотска“ надвикивања. Од стране оних на „десници“ који су у тешком моменту за своје шефове били принуђени да се отворено покажу као њихови лојални сарадници, и других који делују софистицираније али су такође под контролом режима – сада се ради на формирању „патриотског блока“. Наравно, он би на изборе ишао бусајући се у српска прса и заклињући се у братску Русију.
Опет, они који би на другој страни, са прозападним опредељењима на њих ишли, такође би у први план савили велика геополитичка питања. Далеко је од тога да бар ту не би било критике Вучића јер би гласачи то уочили и казнили – али се не би све ломило око њега.
То му је сасвим довољно да изгура оно што хоће. Због тога би испали лажна опозиција, не само они који му са позерских националних позиција увелико помажу тиме што игноришу а некада и омаловажавају марш нормалне Србије, већ и део партија које подржавају протесте а изашле би на градске или републичке изборе без претходног прихватања народних захтева.
Вододелница опозиционог деловања мора да буде однос према Вучићу и ономе што су грађани прецизно дефинисали као услов за нормализацију наше земље. Ако се на томе буде непоколебљиво инсистирало уз појачано деловање после сезоне одмора, он ће пре или касније морати да попусти. Но, ако се са њим буду правиле било какве комбинације ван тога, њему се баца појас за спавање у тренутку када је први пут озбиљно угрожен. Ко тако поступи себе искључује из редова истинске опозиције.
Они који би са дела политичке сцене ван тренутне Вучићеве контроле прихватило да му помогну да се спасе, како би добили Београд са његовим ресурсима, бескрупулозно би извукли профит из злоупотребе енергије грађана који протестују. Исто као што су они који причају патриотске бајке а подржавају режим који гази националне интересе, већ сада, једнако као и он, њихови гробари! Први би неовлашћено потписали протестно-демократску капитулацију као што су други, ма колико се реторички заклињали у Косово, саучесници у његовој издаји.
Вучићев режим, ради демократије и заштите националних интереса, мора бескомпромисно да се одбаци, а не да се са тражи основ за сарадњу са њим. Она је прихватљива једино у вези са имплементацијом грађанских захтева који воде успостављању нормалног политичког амбијента. После тога нека свако као приоритет, колико год хоће, намеће геополитичка или било која друга питања. До тада, скоро да нема другог важног питања осим рушења режима и система који девастирају Србију. Све остало, поготово геополитика, углавном је у функцији преусмеравања пажње грађана.
Политички робијаши: Мурта као Курта баца Србе у тамнице да би продао КиМ и покраоhttps://t.co/xkidlLKb0t
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 1, 2023
