Прочитај ми чланакСрбија стиже Aмерику! Aли, нажалост, Јужну Aмерику, која је позната по дубоком јазу између малог процента богатих и љуте сиротиње, која је у већини.
Наиме, последњи подаци показују да су богати у Србији све богатији, док сиромашни падају све дубље у немаштину.
Према информацијама Пореске управе за прошлу годину, богатији смо за 1.564 милионера, односно 19.887 грађана је зарадило више од 2,2 милиона динара. Приход најбогатијег човека у нашој држави износи “само” 170.000 евра месечно. Aли су зато сиромашни још сиромашнији, те се тај јаз све више продубљује, објаснио је за наш лист економиста Љубомир Маџар. Наиме, према подацима синдиката, минималац прима између 350 и 400.000 грађана, а он износи 21.296 динара, заједно са повишицом.
– Иако хиљаду и по грађана на овој листи многе од нас изненађује, ипак ови наши локални милионери нису никакви милионери, ако бисмо узели у обзир међународне критеријуме. Ипак, у оваквој привредној ситуацији у Србији, која је далеко од сјајне, неочекивано је да људи остварују тако високе дохотке. Привреда и технологија се мањају, па неке струке фаворизују, тако нека занимања постају важна и профитабилна, на пример информатички сектор, па стручњаци у овим областима добро зарађују, док су други сектори депласирани.
Од већег минималца само 100 грама меса
Влада је јуче прихватила да минималну цену рада подигне са 121 на 130 динара. Они који живе од такозваног минималца то повећање неће ни осетити, због најављеног поскупљења струје и воде, јер ће месечно добити само 1.500 динара више. Од тога, када се прерачуна, може да се купи 30 најјефтинијих хлебова, или по 100 грама меса средњег квалитета дневно, или једна поправка зуба код зубара.
Међутим, ми имамо дефектан, неуређен привредни и правни систем, па нема сумње да он фаворизује неке људе на погодним местима у друштву, који су у могућности да искористе свој положај. Наше растуће неједнакости у Србији треба приписати недовољно ефикасном државном систему. Решење ове ситуације је неопходно, али сматрам да не би било добро ићи на линију удара по људима који остварују високе дохотке, већ линијом да људи буду праведно награђени по својој продуктивности – каже Маџар.
Социолог Невен Цветићанин каже да одувек, у свим временима и свим друштвима имамо јаз између сиромашних и богатих, само неке државе то регулишу на адекватан начин.
– Имамо два закона који обележавају логику капитала, богаћења, економије, а то су закони концентрације и акумулације. Што значи да они који су дошли до економске моћи имају лакши пут да своје богатство увећају, а они који су сиромашни грцају у проблемима, па долазимо до те ситуације да су богати све богатији. Aли на држави је да покаже иницијативу и ту ситуацију регулише. Требало би се угледати на систем скандинавских земаља, који је готово најуспешнији на свету, где се богати опорезују више, а сиромашни мање – дакле, порески систем који прогресивно опорезује и који је врло ефикасан. Дакле, закон концентрације и акумулације јаз постоји у свим временима, али је на држави да га ублажи – истиче Цветићанин.
