Прочитај ми чланакНајава Смајловићкине оставке дефинитивно је знак померања у најужем политичко-медијском окружењу премијера Aлександра Вучића.
Ништа као промена односа моћи не изазива пажњу српског естаблишмента и свим са естаблишментом директно повезаних сфера.
Прошлонедељна оставка, или прецизније речено, најава оставке главне и одговорне уреднице Политике Љиљане Смајловић, представља један од догађаја те врсте. Овај чин је пар екселанс политички, и тако је у свим заинтересованим круговима тумачен и коментарисан, мада се наравно разликују процене и домети.
Најава Смајловићкине оставке дефинитивно је знак промене у најужем политичко-медијском окружењу премијера Aлександра Вучића. Главна уредница Политике физички ни формално није припадала том тиму, али је Политика у свим, по Вучића важним политичким спин причама, за њега радила врло користан посао. И то на врло интелигентан и промишљен начин, где најближи Вучићеви сарадници уопште нису били недодирљиви – Небојша Стефановић рецимо, посебно када је реч о афери кантримен.
Ову формулу сада покушавају да примене и нека друга гласила, претендујући да као и Политика под Смајловићкиним руководством гаје софистициранију позицију, у којој на први поглед није уочљива недодирљивост премијера. Од лета 2014. и чувеног ад мемора, када је премијер Вучић затражио од ЕУ објашњење за препоруку да Србија не извози у Русију, успостављен је спољнополитички принцип, који се разликовао од дотадашњих.
У том приступу Вучић је неретко критиковао, понекад и ван сваког дипломатског оквира, потезе појединих западних дипломата, укључујући рецимо Мају Коцијанчић и шефа мисије ЕУ Мајкла Давенпорта, и за то имао приличну подршку листа Политика.
Међутим, сада по свему судећи долази до прегруписавања, и вероватно је да премоћ у Вучићевом окружењу преузима друго крило, које ће, сва је вероватноћа, од њега покушати да створи председничког кандидата. Тврди се да је до Смајловићкиног потеза дошло након конфликта са медијским саветником Зорана Ђинђића.
Наиме, идеја да Политика оснује свој истраживачки сајт, који би својим истраживачким причама парирала сајтовима попут ЦИНС и Крика, није прошла, не захваљујући менаџменту Политике, него наводно и даље свемоћном Владимиру Беби Поповићу. У сваком случају, правац тих прича даље би затезао Вучићеве односе са Западом, пре свега ЕУ. То никако не одговара Вучићу уколико иде на председничке изборе. Узима се да он и услед тестирања те одлуке, отеже именовање владе, тестирајући уз пут и своје самосталне наступе, попут директног пријема грађана у згради Владе, тако и могућег заменика на месту премијера.
У претходној кампањи поједини концепти Вучићевог наступа били су недовршени, прво је најављено да ће обићи хиљаду школа и болница, али тај концепт није реализован до краја. Тако је и сада најавио концепт нове владе са седницама ван Београда и директним разговорима са грађанима, што све много више личи на даље захуктавање и позиционирање у кампањи, а мање на промоцију нове-старе владе.
