Прочитај ми чланакДанас славимо дан највећег нашег просветитеља, првог архиепископа, утемељивача нације и културе, здравства, грађанског законодавства.
Српска православна црква прославља ове године осам векова самосталности, за коју се изборио Свети Сава чије је световно име било Растко Немањић, путујући, у дипломатским мисијама, између Србије, Свете Горе, Цариграда, Свете земље и Мале Азије. Захваљујући аутокефалности, српски народ је стекао право да сам бира свог владара, а што је још важније, добио је националну цркву која му је одржавала језик, морал, обичаје и сећање. Тако су Срби, захваљујући Савиним постигнућима, очували идентитет током векова туркократије и потпуног егзила ван своје земље.
Сава је и данас загонетна личност. Наука још нема јасан одговор на питање како је он још као младић и скромни монах без титуле преговарао директно с ромејским царем о добијању земљишта за независни српски манастир на Атосу. Тако смо добили царски манастир Хиландар, екстериторију у монашкој републици, захваљујући којој је одржан државни континуитет Србије у вековима кад је није било на географским картама.
– Свети Сава, отац српске цркве, био је и изванредан политичар и државник. Имао је невероватну способност да процени међународне околности и његови дипломатски потези су били непогрешиви. Он је тачно знао код кога треба отићи, кога питати, шта радити. Био је у току свега што се дешава, а при томе морате имати у виду сложену слику тадашњег света. То је време Четвртог крсташког рата, кад је срушена Византија, а Латини држе Цариград. Сава баш тад иде у малоазијску Никеју, где налази византијског цара и патријарха, од којих добија аутокефалност српске цркве. Он је свега свестан и понаша се сходно околностима, мудро и проницљиво – каже историчар проф. др Радомир Поповић, протојереј-ставрофор.
НАПИСАО И ПРВИ УСТАВ
Свети Сава је поставио темеље модерне српске државе радећи на просвети, уметности, здравству, црквеном, али и грађанском законодавству.
– Писањем Номоканона, он је створио први црквени и државни устав. Номос је на грчком закон, а канон црквено правило. Номоканон је спој црквених и државних правила у једној књизи. Колико је то дело важно, показује чињеница да је почетком 19. века, у Првом српском устанку, прота Матеја опет узео Номоканон да се по њему суди – наглашава др Радомир Поповић.
Савин углед био је такав да га великодостојници православног света називају кнезом, што је потпуно неуобичајено, али прецизно показује његов статус у хијерархији „православне васељене“. Њему, на путу за Синај, највише почасти указује и даје му оружану пратњу еубејски султан, муслиман. Не узнемиравају га ни франачки фратри после слома Византије, кад на Светој Гори тероришу све остало православно свештенство.
Сава плови између Европе, Азије и Африке без страха, јер се, још као младић на Атосу, два пута домишљато спасао из руку гусара. Кошчати човек, продорног погледа, кога знамо са фреске у Милешеви, прешао је хиљаде километара путујући пешице, на коњу, мазги, камили, по Србији, Византији, Светој земљи, Египту… Вешто се пео босоног на врх Атоса и друге висове у кршу где се молио са пустињацима. Још нико није објаснио одакле је црпео снагу за ове изузетне физичке напоре, који нису уобичајени за испосника, који је истовремено архијереј, дипломата и просветитељ.
– Велики византолог Оболенски, оксфордски професор, каже да се сваки историчар који проучава Саву запрепасти кад види шта је овај све урадио и где је све стигао за 60 година. Он је био чиста енергија, највећи српски путник средњег века, непрестано у послу и на терену. Зато је велики руски црквени достојанственик, кад је 1200. дошао у цариградски манастир Богородице Евергитиде, у дневнику са поштовањем записао: „Овде сам где одседа кнез Сава“. Сава, који тад има само 25 година, већ је био познат у целом православном свету. За такву особу данас се користи термин суперстар – каже проф. др Радивој Радић, угледни византолог.
Да бисмо стекли представу о Сави дипломати, морамо да се у мислима вратимо у његов свет, где је голуб писмоноша једина комуникација, у коме се путује пешице или, у бољем случају, јашући, и где је путник изложен свим временским непогодама и разбојничким дружинама. Упркос свим тим ограничењима, Сава располаже правовременим и тачним информацијама и путује Медитераном. Таква обавештеност делује натприродно, али научници кажу да је то плод дуготрајног рада на стварању монашке дипломатско-обавештајне мреже.
– Сва Савина путовања су веома добро организована и припремљена, без трунке импровизације. Манастири и цркве су тад били обавештени о свему и имали су изузетну комуникацију. Све вести су се шириле преко монаха. Зато су Немања и Сава били ктитори који су градили, купили или прилагали манастирима, од Синаја, преко Свете земље и Византије, до Србије. Њихове задужбине су темељ српске културе и нације, које се не могу ни замислити без Ђурђевих ступова, Студенице, Жиче и Хиландара. Савино завештање је од Немањића створило људе дубоко свесне пролазности земаљске моћи и титула, па су нам оставили вечне задужбине, а не палате, из којих су владали. То све говори – указује др Поповић.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
