Pročitaj mi članak

DANAS SLAVIMO Svetog Ignjatija Bogonosca, dete koje je Hrist nosio kao primer vere

0

Ignjatije Bogonosac bio je treći po redu patrijarh Antiohijske crkve. Nazvan je Bogonoscem zato što ga je Isus Hristos držao u rukama dok je bio dete i veru u Boga u sebi.

Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник посвећен хришћанском светитељу Игњатију Богоносцу познатом и као Игњатије Антиохијски.

Одлуком светих апостола постављен је за епископа у Антиохији. Он је први је увео антифонски начин појања у цркви (појање за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње). Према хришћанској традицији такав начин појања се открио Светом Игњатију међу анђелима на небесима.

Када је цар Трајан дознао за Игњатија, позвао га код себе и убеђивао да принесе жртву идолима, да би му он дао звање сенатора. Пошто није прихватио царев предлог Игњатије је окован и послат у Рим да буде бачен пред звери.

Игњатије је стигао у Рим где је бачен пред лавове. Лавови су га растргли и појели, оставивши само неколико већих костију и срце. Пред звери је бачен 107. године, а према хришћанској традицији верује се да се Игњатије Богоносац јављао жвише пута из раја и чинио чуда помажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ.

Српска православна црква слави га 20. децембра и 29. јануара по црквеном, а 2. јануара (главно празновање) и 11. фебруара по грегоријанском календару. У децембру се празнује пренос његових моштију из Рима у Антиохију. Међутим када су Персијанци заузели Антиохију у 6. веку његово мошти су поново враћене из Антиохије у Рим.

Народна веровања

У народу за надимак Богоносац везане су две легенде.

Верује се да је надимак добио тако што је пренео Бога преко залеђене реке. А друга легенда гласи да је као грешник био осуђен да преноси људе на леђима преко реке, па кад је преносио једнога што га је пожуривао, будући да је хитао да покуди девојку, наљућен – убио, сви су му греси били опроштени, јер народ држи да је куђење девојке грех над греховима.

Понегде се на данашњи дан меси колач и дели деци, али их прво повуку за уво да што више порасту у следећој години. Не раде се тешки послови, нарочито женски, као што је предење, ткање, шивење.

Неки овај дан називају и Кокошињи дан или Кокошији Божић. У народу се обавља низ радњи и обичаја, ради заштите кућног иметка и пернате живине. Домаћице данас на посебан начин хране живину – у круг, начињен од положеног конопца, баца се специјално спремљено жито.

Свети Игњатије и данас је крсно име које се слави у многим крајевима. Овај светитељ је ипак и у цркви и народу познатији под именом Игњатије Богоносац. Тако је прозван зато што га је, према предању, као малога, Исус држао у рукама, као и због тога што је увек “носио Бога” у срцу и мислима.

Био је ученик Светог Јована Богослова и епископ у Антиохији. Док је био на овој функцији улагао је много труда и напора у ширењу хришћанства.

Свети Игњатије који је пострадао зато што није желео да се одрекне својих веровања и данас се сматра заштитником праведника и оних који страдају због својих убеђења и зато што су различити од других. Према хришћанској традицији верује се да се Игњатије Богоносац јављао више пута из раја и чинио чуда помажући и данас свакоме ко га призива у помоћ овом молитвом:

“Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Игњатије: Моли Христа Бога да спасе душе наше.”