Pročitaj mi članakPodrška, o kojoj se trenutno razgovara, naglasiće 'sposobnost Ukrajine da izabere sopstvenu budućnost' i pokazati da je 'put ka članstvu sve kraći' dok se brani od Rusije, rekla su dvojica diplomata za britanski "Telegraf"
Украјина неће одмаћи на путу ка чланству у НАТО на овогодишњем самиту у Вашингтону поводом обележавања 75. годишњице организације, због страха да би Алијанса могла да буде увучена у рат са Русијом, пише британски „Телеграф“.
Немачка и Сједињене Државе су биле најгласнији противници пријема Украјине у НАТО, а нису имали слуха ни за давање конкретних временских оквира, открива публикација, позивајући се на изворе.
„Веома су скептични у погледу даљег напретка Украјине на путу ка пуноправном чланству у НАТО-у ове године“, рекао је за „Телеграф“ извор близак Бајденовој администрацији и додао да је Немачка забринутија од САД, али постоји „брига због претње Русије Алијанси“.
Даље се наводи да се очекује да ће ова одлука фрустрирати Владимира Зеленског, који је раније упозорен да не захтева немогуће од Алијансе.
Раније је „Телеграф“ јавио, позивајући се на изворе у Алијанси, да је од Зеленског затражено да не врши притисак на чланице НАТО-а по питању уласка Украјине у Алијансу.
Он је и прошле године означио ситуацију „апсурдном“ када су НАТО лидери одбили да упуте позив Кијеву за пуноправно чланство на састанку у Виљнусу у Литванији.
Највиши званичници НАТО-а променили су плочу након прошлогодишњег самита, према изворима Алијансе, након што је констатовано да су чланице које подржавају придруживање Украјине, укључујући Британију, створиле превелики притисак око те одлуке.
Наиме, примећена је забринутост да је питање чланства Украјине доминирало самитом прошле године и створило раздор међу државама чланицама. Упућени у организацију НАТО самита тврде да је ове године највећа брига питање повратка Доналда Трампа и његова најава изласка САД из Алијансе, наводи британски лист.
Очекује се да ће уместо временског оквира за чланство Украјине у НАТО бити понуђено нешто попут „моста“ или „пута“ ка придруживању као знак подршке том процесу.
„Подршка, о којој се тренутно разговара, нагласиће ‘способност Украјине да изабере сопствену будућност’ и показати да је ‘пут ка чланству све краћи’ док се брани од Русије, рекла су двојица дипломата.
У Виљнусу, Британија и Француска су се залагале да реч „позив“ буде укључена у завршну изјаву, како би потврдили да је то политичка препрека, а не одлука која блокира чланство Украјине.
„То није позив, али јесте следећа најближа ствар“, рекао је дипломата о најновијој понуди.
Пакет ће се фокусирати на јачање украјинских оружаних снага како би се осигурало да је Украјина спремна да одмах приступи НАТО-у када се лидери Алијансе сложе да је прави тренутак.
Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а , такође је настојао да подстакне 32 чланице Алијансе да се обавежу на стварање фонда од 100 милијарди долара (78 милијарди фунти) за довођење украјинске војске на „стандард НАТО-а“ путем испоруке оружја и обуке.
Пошто су неке државе чланице скептичне у вези са укупним износом, сада се разговара о замени фонда обећањем сваког савезника да ће за Кијев издвојити проценат трошкова за одбрану.
