Да ли ћемо јести брашно од црва?

Мирослав Паровић

09:20 16.02.2024.

Безбедносно информативна агенција је за потребе одржавања рејтинга и власти Александра Вучића селектовала неколико десетина подобних личности и прогласила их за аналитичаре. Ти људи су бирани по неколико критеријума, а међу најважнијим су мањак морала и макар блажи облик поремећаја личности. Са таквим предиспозицијама гурнути су пред камере Пинка, Хепија и контролисаних јутјуб канала да тамо шире сумануте теорије и слуђују народ који је и онако на ивици. Једна од важнијих тема којом се поготово баве уз ручак код бившег манекена Ђорђа Кортине је и то да нам неки зли људи из Светског економског форума спремају вештачко месо и брашно од црва, те да ће нас све терати да то једемо. Циљ пласирања оваквих прича је да гледаоци који имају врло оскудан ручак са мало меса буду задовољни и захвални Вучићу што барем не морају да једу то што спрема мрски и зли запад, закључује Др инж. Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета

Међутим, како ствари иду изгледа да ће Срби избећи вештачко месо и брашно од црва јер ћемо прећи на глогиње и корење. У прилог томе говори један податак који забрињава, а то је да је за Божић ове године испечено убедљиво најмање печеница у историји.

Ово наводим као индикативан и уједно алармантан пример из разлога што за наш народ печеница није само питање хране, већ суштински представља важан део традиције и оног нашег „ваља се“ којим објашњавамо зашто радимо нешто. Дакле иако се ваља имати прасе за Божић, Срби нису могли да га приуште и то из два разлога. Први је јер једноставно прасића готово да нема јер се мафија својски потрудила да уништи домаћу производњу, а не постоји баш једноставна опција да се увезе прасе из Данске (што је масовна појава) и да се оно потом продаје за печење.

Други разлог произилази из првог, чињеница да је прасића мало диктирала је цену од 700 динара за килограм живе ваге што нас доводи до рачунице да је за прасе од двадесет килограма било потребно издвојити око две стотине евра да би оно било послужено на трпези у виду печења. Е сада, да људи стварно имају посао и примања о којима Вучић сваки дан прича на око педесет телевизијских канала ових две стотине евра и не би био толики проблем да се издвоји, међутим свака пропаганда пада у судару са реалношћу. И ту се опет враћамо на почетак и сврху оних БИА аналитичара чијим причама медији пуне главу људима како ови не би чули своје празне стомаке.

Но, хајдемо даље са анализом реалности у Србији. Наиме, од 2018. па до данас код нас је угашено око 50.000 пољопривредних газдинстава. Број свиња се са некадашњих пет милона свео на нешто више од два милиона, док је укупан број говеда тек нешто више од седамсто хиљада. Такође, забрињавајући податак је и то што се предвиђа да ће до 2050. године потпуно нестати око 3000 села тако да ће се на средини овог века број живих села свести на бројку од око хиљаду, док ће остало постати топоними.

Овде треба рећи и то да у тренутној структури државне управе чак тридесет и седам различитих институција брине о развоју села, што значи да на стотине људи уредно прима плату и не даје гласа од себе. Чак део њих, попут актуелног вође династије Кркобабић, тврде да смо на правом путу и да је заслугом Александра Вучића стање у српском селу никад боље.

Ово су неки суморни подаци који показују још суморније трендове, али знајући наш народ свако ће рећи да је до 2050. године „ко жив, ко мтав“ већ да треба гледати шта је тренутна ситуација. А тренутно је стање такво да Србија са својих безамло четири милиона хектара обрадивог земљишта, као и са стотинама хиљада хектара под ливадама увози део меса и млека, тј. не успевамо да произведемо довољну количину основних животних намирница.

Разлог за овакву ситуацију није то што немамо ресурсе или знање, обе ствари имамо у изобиљу, али имамо и увозничку мафију која је директно повезана са самим врхом власти. Тај удружени злочиначки подухват функционише на следећим основама. Прво, донети су закони којима се практично без било каквих царинских баријера отворило српско тржиште. Потом су промењени фитосанитарни услови којима се дефинише шта је то шта од хране уопште сме да се увезе. Након тога је фирма која је у државном власништву и бави се контролом квалитета, Југоинспект, свесно уништена и доведена пред стечај како би контролу хране и пића вршиле приватне лабораторије које су управо у власништву оних који су увозници. И коначно, вештачко одржавање ниског курса евра још додатно погодује увозницима.

Дакле, читав систем су затворили и на њему зарађују енормно, а све на уштрб здравља нације и стратешке безбедности државе која је сваким даном све мање способна да обезбеди прехрамбену безбедност и сугурност.

И овде није крај, преостали произвођачи млека су недавно сасвим случајно утврдили да Србија има око осамдесет хиљада фантомских крава на које неко узима паре из буџета на име субвенција. Само по овом основу је Вучићева мафија инкасирала 3,2 милијарде динара у току 2023. године. Овај податак даје одговор и на питање одакле да истакнути ММА борци одједном улазе у послове са говедима и да им треба Крчединска ада, те зашто су тамошњи сељаци јавно оптужили Маријана Ристичевића да хоће да их отера са локалитета где се вековима стока води на испашу. Наиме, тамо је могућност држања фиктивних говеда значајно већа неголи у затвореним објектима јер све и да хоће, инспекција не може да иде по острву у Дунаву и да их тамо пребројава. Уједно, ако крене нешто по злу они увек могу да кажу да се краве нису вратиле са испаше и да су вероватно упале у воду, а имајући у виду какви су нам у полицији, тужилаштвима и судовима не би било ништа чудно да би као истину прихватили да се свим осамдесет хиљада фиктивних крава подавило. Јер када је прошло објашњење да је Андреј Вучић изгубио личну карту и да је потом неко на његово име отворио фирму, онда заиста у нашем судству може да прође све. Иначе, чисто поређења ради, недавно је у Италији и то на Сицилији ухапшено тридесет седам чланова тамошње мафије која је исто тако муљала са фиктивним земљиштем и тако извлачила велики новац за субвенције, а још раније је осуђено њих деведесет и један са оптужбом да су на овај начин извукли неких пет милиона евра и то у периоду од седам година. Дакле, међународно позната мафија о којој су снимани филмови је из богатих ЕУ фондова успела да извуче сићу и још су их ухватили, док ови наши само на фиктивним кравама извукоше неколио пута више и то за годину дана.

Идемо даље. У периоду од 2012. године споменута фирма Југоинспект је утврдила велике мањкове пшенице која се фиктивно водила у робним резервама, а у стварности су њоме трговали подобни складиштари који су од државе били одабрани и плаћени да чувају одређену количину за случај неких непредвиђених догађаја. Шема је у том случају била следећа, држабна пшеница је продавана када су процењивали да је пик цене, а онда је тим парама купована у жетви када је најјефтинија.

Проблеми су настајали у случајевима када је пик цене прошлогодишње пшенице био мањи од цене у жетви, а таквих ситација је било. Услед оваквог деловања у неком ранијем периоду у стечај су одлазили откупљивачи и са собом су повукли и сељаке који су им предавали робу за коју никада нису добили новац нити су могли да се наплате из стечајне масе.

Ове године постоји реална опасност од потонућа великог броја откупљивача, а са њима и сељака и при томе узрок сада нису робне резерве већ лична одлука Александра Вучића да се 2022. забрани извоз. Због те катастрофално лоше одлуке наша складишта жита су препуна, тако да тренутно имамо два пута више од наше укупне годишње потрошње. Имајући у виду да су тржишта преплављена пшеницом, врло нам је неизвестан извоз и са тиме повезано, крајње је упитно да ли ће нови род имати где да се складишти.

Оваква ситуација већ сада прави поремећаје који би могли да заврше врло лоше пре свега по пољопривредне произвођаче.

На крају да се вратим на почетно питање да ли ћемо на крају јести брашно од црва? Имајући у виду тренутно стање у пољопривреди и генерално на селу као и актуелне трендове одговор је да ћемо јести шта нам се буде потурило и да тога нећемо бити ни свесни. Наиме, ако до краја уништимо сопствену производњу, а то се ради. Ако нам тржиште и даље буде потпуно отворено, а иде и ка додатним отварањима у пројекту „Отворени Балкан“.

Ако приватне лабораторије буду контролисали квалитет хране и пића, а потонућем и продајом Југоинспекта то ће тако и бити. Шта мислите да ће неки напредњачки новокомпоновани бизнисмен пропустити да увезе то фамозно брашно од црва? Ко ће да га спречи у томе? Народ?

Највећи део њих неће ни знати, баш као што не знају да већ годинама једемо ГМО храну иако је законом забрањен њен промет. Једино ко још увек има какав такав потенцијал да читав овај лош сценарио спречи јесу реални људи који живе на селу и који су своју судбину везали за пољопривредну производњу. Њихове колеге из развијенијих држава Европе су схватили пред каквим су и они изазовима и да су на средњи рок угрожени па су зато започели велику побуну и отуда гледамо Немачку, Француску, Холандију, Шпанију и Италију како буквално горе у сељачким бунама.

Наши паори су такође осетили и на време и они кренули да се буне, али нажалост злоупотребљени су од разних хоштаплера које је власт ангажовала како би потрошила њихову енергију. Из тог разлога је неопходно направити договор у којем би са једне стране била струковна удружења пољопривредника, а са друге стране оне политичке групације којима је питање опстанка села важно.

У садесјтву је могуће направити довољно експлозивну смешу која ће рушити подметачине власти и помоћи да се анимира укупна опозициона јавност. Јер нулта тачка за све мора бити рушење мафијашког режима Александра Вучића, а да би до тога дошло неопходно је променити начин опозиционог функционисања.