Прочитај ми чланакЦрна Гора, која је противно вољи вец́ине својих грађана, чак и гласача ДПС-а, ушла у НАТО, са свим својим унутрашњим поделама не може да опстане као самостална. Стога је, као на тендеру, гледала чија ц́е провинција да постане...
Члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговиц́ рекао је пред турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом у Сарајеву да је Бошњацима увек било најбоље са Турцима. Председник Црне Горе истиче како ова држава никада није хтела да буде српска провинција, па се зато осамосталила. Ко је ту заправо провинција и чија? Сарајево или Подгорица? О томе су емисији „На нишану Лазанског“ говорили филозоф и професор београдског Факултета политичких наука Часлав Копривица и политиколог Александар Павиц́.
Рец́и да је Црна Гора постала независна држава како не би била српска провинција је, према Копривициним речима, којештарија. И то на два нивоа.
„Први ниво је тај да је некоме ко је био на потерници италијанских истражних органа била потребна држава да би имао имунитет, што је и добио. Друга ствар, Црна Гора је до изласка на референдум пре дванаест година била део двочлане федерације, а од 2003. и конфедерације. Такво државно устројство ни на који начин не може се схватити као нечија провинција. Фактички, Црна Гора је, с обзиром на своју величину, била чак репрезентована, тако да је то била потпуно другачија ситуација“, сматра Копривица.
Оно што је индикативно је, наставља Копривица, да садашња Црна Гора, држава којој Србија и Русија више нису савезнице, вец́ су јој савезници они против којих је историјска Црна Гора често ратовала, не може бити независна.
„Она је, противно вољи својих држављана, чак вец́ине гласача ДПС-а, ушла у НАТО. Дакле, она са тим својим капацитетом и са том својом унутрашњом поделом не може да опстане као самостална. И онда је, као на некој врсти тендера, бирала и гледала коме ц́е да буде провинција — да ли ц́е бити Америци, Немачкој, Турској или било коме, али свакако нец́е бити оно што је некада била — независна, слободољубива, самостална и поносна Црна Гора“, каже Копривица.
Према Павиц́евим речима, Ђукановиц́ева изјава је, како каже, дегутантна. Он подсец́а на изјаве и дела Мила Ђукановиц́а са почетка деведесетих. Касније, Ђукановиц́ је „еволуирао“ и обезбедио себи и Црној Гори опроштајницу.
„Они су сада чланица НАТО-а и много тога им се прашта, као што се Хрватској прашта неонацизам. Хрватска у Блајбургу сваке године може да прави то што прави. Зашто се онда Црној Гори не би опростиле те ствари (са почетка деведесетих) због виших циљева. Знамо да имамо посла са врло прагматичном империјом. Тако да Мило није провинција Србије, он је сада провинција НАТО“, каже Павиц́.
Врло је могуц́е да Црна Гора ускоро постане и провинција „Велике Албаније“ јер у оваквом облику Црна Гора не би постојала без албанских и муслиманских гласова, образлаже Павиц́.
Када говори о одржавању митинга турског председника Реџепа Тајипа Ердогана у Сарајеву, Павиц́ напомиње да је бошњачки политички корпус подељен. За разлику од Бакира Изетбеговиц́а, који је изјавио да је Бошњацима било најбоље када су живели заједно са Турцима, дотле се Изетбеговиц́ев опонент Фахрудин Радончиц́ о Ердогановој посети изражава негативно и оптужује Ердогана да од Босне прави своју прц́ију.
У Радончиц́евом случају, ради се о, како Павиц́ каже, атлантистичком схватању ислама. Радончиц́ ислам схвата као и Ердоганов опонент Фетулах Гулен, чије присталице турске власти оптужују и гоне због покушаја државног удара у лето 2016.
Као што је незадовољан стањем Гуленових школа на Косову и Метохији, Ердоган је исто тако незадовољан стањем у БиХ, у којој школе које подржава Абдулах Гулен још увек функционишу.
