Прочитај ми чланакХапшење хрватског агента Чеда Чоловића подстакло је спекулације о хладном рату Србије и Хрватске. Није честа пракса да се јавно објави хапшење шпијуна. Када падну, постоје уходани канали између служби којима се то дискретно решава, најчешће разменом. Шпијуни се често пуштају да раде да би се преко њих открила читава мрежа, али и ради подметања дезинформација протвничкој страни. Проваљеног шпијуна можете преврбовати да ради за вас, што је највећи успех у раду обавештаних служби.
Хапшење хрватског агента Чеда Чоловића подстакло је спекулације о хладном рату Србије и Хрватске. Није честа пракса да се јавно објави хапшење шпијуна. Када падну, постоје уходани канали између служби којима се то дискретно решава, најчешће разменом. Шпијуни се често пуштају да раде да би се преко њих открила читава мрежа, али и ради подметања дезинформација протвничкој страни. Проваљеног шпијуна можете преврбовати да ради за вас, што је највећи успех у раду обавештаних служби.
Хапшење хрватског агента Чеда Чоловића подстакло је спекулације о хладном рату Србије и Хрватске. Није честа пракса да се јавно објави хапшење шпијуна. Када падну, постоје уходани канали између служби којима се то дискретно решава, најчешће разменом. Шпијуни се често пуштају да раде да би се преко њих открила читава мрежа, али и ради подметања дезинформација протвничкој страни. Проваљеног шпијуна можете преврбовати да ради за вас, што је највећи успех у раду обавештаних служби.
Тајминг хапшења и пласирања у медије, говори да је почео хладни рат између Београда и Загреба. Неки тврде да је то спектакл за дневнополитичку употребу, други како је ово подвиг српске сужбе. Нема сумње да је одлука донета на највишем нивоу и да је Србија послала снажну поруку – да ће се оштро супротстављати вршљању страних шпијуна, посебно хрватских.
ПОЧЕТАК ШПИЈУНСКОГ РАТА
Нервозна и чудна реакција Загреба показује да су непријатно изненађени. Шпијунски рат на Балкану је отпочео, али не мора да значи да ће Хрвати одмах узвратити реципочно, јер би то било превше шаблонски, што све службе избегавају. Одговора ће бити, само је питање каквог. Уосталом, непосредно пре Чоловићевог хапшења, Хрвати су у једном дану ухапсили 10 српских држављана, а једног због наводно неовлашћеног прикупљања података.
Реакција породице Чоловића је уобичајена – сви су шокирани и не верују да је он то радио. Али он је све признао и нагодио се са тужилаштвом да добије минималну трогодишњу казну. Сигурно није радио сам, у Србији је имао више сарадника, а из Хрватске су га оперативци држали на вези. Уколико је у склопу нагодбе разоткрио мрежу сарадника и налогодаваца, то би било драгоцено за српске службе. Паника у хрватским редовима је велика, јер, осим што су доживели понижење, нису сигурни ко је још од њихових проваљен.
Поставља се питање да ли је Чолаковић могао да дође до најсуптилнијих државних тајни од стратегијског значаја. Фокус рада му је био на војним аспектима, али и врбовању нових шпијуна. Спекулише се чак да је био задужен и за елиминације, а посебно је ангажован на откуцавању српских официра из Крајине за којима су Хрвати трагали. Најмање деветорица Срба Чоловићевом кривицом завршило је у затвору под оптужбама за ратне злочине.
Детаљно испитивање Чоловића помоћи ће да се бар делимично прозре у метод рада хрватских служби према Србији. Оно што се из овог случаја види јесте да користе крајишке Србе и избеглице које су учествовале у ратним дејствима. Мотиви њихове сарадње су вероватно разноврсни – материјални, уцена, страх, комбинација више фактора…
Највероватније је Чоловић врбован за сарадњу тиме што му је обећано да ће решити сва имовинска права, зајемчено му је да неће бити гоњен због учешћа у рату и евентуалних ратних злочина, али је добијао и новац – од 500 до 3000 евра месечно у зависности од количине и квалитета достављених података. Избеглице из Хрватске нарочито су погодне јер често путују у своја родна места, што им је добар алиби, али и због добрих контаката у Србији, посебно уколико се ради о војним лицима.
ЗАШТО СУ ВОЈНА ЛИЦА ИДЕАЛНА?
Српски борци које је Хрватска протерала у избеглиштво најмање су сумњиви јер би било логично да је реч о људима који су српске патриоте и имају непријатељски став према Хрватској. Управо су они, као особе на које би обичан човек последње помислио да могу да раде за Хрвате – идеални.
Интересантно је да је ово први случај објављеног хапшења страног шпијуна на територији Србије, још од чувеног случаја хапшења Момчила Перишића, Владана Влајковића Вираге, Миодрага Секулића и америчког обавештајца Џона Нејбора, у мотелу Шарић на Ибарској магистрали 2002. године. Ово је трећи случај у последњих 15 година да у Србији падају хрватски шпијуни. Божидар Кулишић, службеник НБС, бивши удбаш, био је хрватски агент убачен као лажна избеглица.
Ухапшен је 2001. године и умро током суђења. Радница СДБ Марица Лончар, такође откривена 2001. да је радила за хрватску службу, ухапшена је и касније протерана. Од познатих случајева хапшења страних шпијуна убедљиву већину представљају хрватски.
То само говори у прилог тези да је хрватска мрежа овде разграната, а прво јавно хапшење након15 година, после прегршт варница између две земље, додатно потврђује чињеницу да су односи Србије и Хрватске драматично погоршани. Хладни рат Србије и Хрватске је у току, а пропратни фактор сваког хладног рата је шпијунски рат. Он ће потрајати.
