Прочитај ми чланакЧеда Јовановић обожава све врсте алпинизма, али главе умало да му дође једна аутохтона врста алпинизма, такозвани ректални алпинизам, који је почео активно да упражњава у ноћи између 21. и 22. јуна, када је, после дужег пењања, освојио највиши врх Српске напредне странке.
Највиши врх Српске напредне странке, висок око 2,01 метар, далеко је нижи од Аконкагве, највишег врха Јужне Америке, који је Чеда освојио још 2011. године, и притом задобио озбиљне промрзлине, јербо је напољу било минус 35 степени.
Foto:Screenshot/Twitter/Sajam Ludaka@BoraKonj
Услови за пењање на највиши врх Српске напредне странке били су много гори – у ноћи 21. јуна, када је почела та ректално-алпинистичка експедиција, Чеда је имао само 0,3 одсто гласова, деловало је да је у безизалној позицији, али је већ око 22 сата усликан како стоји и смешка се поред највишег врха СНС, који је управо освојио.
Потпуни тријумф ректалног алпинизма десио се неколико минута касније, када је највиши врх Српске напредне странке пред новинарима изјавио да ће у будућој Влади бити и неких који нису прешли цензус.
За разлику од Аконкагве која није давала изјаве када се Чеда попео на њу, и која не воли досадне алпинисте, највиши врх СНС одмах је похвалио пењача, јер највиши врх СНС обожава алпинисте, нарочито ове аутохтоне, такозване ректалне алпинисте, па је Чеда већ виђен у будућој Влади Србије.
У историји српског парламентаризма и ректалног алпинизма, наиме, никада се није десило да неки лидер опозиције оде у штаб победника на изборима исте ноћи када је овај победио, те да га тамо усликају као се заводвиљо смешка универзалном мандатару, па је било јасно да је такозвани Чеда Јовановић човек који помера границе.
Како границе српског парламентаризма, тако границе ректалног алпинизма.
Потом се десио тотални преокрет – уместо у Влади Србије, такозвани Чеда Јовановић завршио је на Инфективној клиници, са дијагнозом коронавируса, који је уфасовао управо оне ноћи када се попео на највиши врх СНС.
Исте ноћи исти вирус уфасовало је још пола учесника поменуте ректално-алпинистичке манифестације у штабу СНС, једино је „преживео“ такозвани Иван Тасовац, незванични шампион ректалног алпинизма за територију Балканског полуострва.
Такозвани Тасовац је те ноћи открио да ако једног дана пропадне као директор Београдске филхармоније, може да буде директор било ког трубачког оркестра из села Загужање код Сурдулице, јербо је највише од свих присутних подврискивао уз трубаче, док је такозвани Чеда открио стару народну пословицу: „Ко с ђаволом тикве сади, добије корону!“
Јер, оне ноћи када се попео на највиши врх СНС, такозвани Чеда је схватио да је председник Вучић ходајући респиратор, спреман је за давање вештачког дисања свакоме ко се попне на њега, али је онда завршио на оригиналном респиратору, скапиравши да је ректални алпинизам далеко опаснији од оног обичног алпинизма.
„Идем ја поново на Аконкагву, од овог пењања на највиши врх СНС може да се рикне“, закључио је током дугих ноћи размишљања на Клиници за инфективне и тропске области, где је увидео да од свих тропских дестинација које је у свом скромном животу обишао, Клиника за инфективне и тропске болести изгледа најмање тропски.
И онда је једног дана такозвани Чеда изашао са Инфективне, те је решио да се посвети нечему белом. Од свих белих свари које воли, одлучио се за „бели спорт“, такозвани тенис, па ако већ не може да постане министар са 0,3 осто гласова, макар може да постане Новак Ђоковић, иако има 0,3 одсто талента за тенис.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 27, 2020
Узео је рекет, стао пред огледало и рекао сам себи: „Штета што је име Новак Ђоковић већ заузето у светском тенису. Ја бих, рецимо, могао да се зовем Новак Ђока, будући тениски шампион!“
Кризни штаб за сузбијање заразне болести ковид 19, међутим, у наредна два дана приметио је нове симптоме код људи који су победили корону.
„Имамо информацију да неки пацијенти по изласку са Инфективне витлају рекетом по улици, бију људе из форхенда, набоду их бекхендом, а онда их дотуку дроп шотом“, дебатовало се на седници Кризног штаба о овом светском феномену.
Краткотрајна пандемија Чеде Јовановића, укратко, изгледала је овако: прво је рекетом пребио власника клинике за физикалну терапију, па је онда напао адвоката власника фирме за физикалну терапију, да би на крају својим колима ударио у туђа кола испред клинике за физикалну терапију. Та количина прављења русваја у кратком року није пошла за руком ни Мајклу Дагласу у филму „Пад“. С тим што је овај пад био далеко већи.
Власници клиника за психијатјиску терапију молили су бога да такозвани Чеда са физикалне не пређе на ову њему далеко потребнију терапију, па су се закључали по клиникама, док је ретко чланство Либерално-демократске партије, једна истинска национална мањина, јер би чак и српски Ескими добили више гласова од њих, беџеве са натписом: „Чедо, ожени ме“, заменило беџевима: „Чедо, олеши ме“.
Ако се не сећате, све је почело оне ноћи када се Чеда попео на највиши врх СНС, с унутрашње стране. Кажу да је та планина уклета.
