БУЛАТОВИЋ: Банкари су власници свијета

Момир Булатовић

22:20 02.10.2018.

Београдски глас – Одломак из књиге Момира Булатовића „Моћ новца“ у издању „Лагуне“:

Ко стварно ствара новац? Одговор гласи – БАНКЕ. Не држава, како мисле многи, него управо банке. Али како је то могуће када су на телевизији небројено пута приказани државна штампарија новца и примамљиви бескрајни свежњеви тек одштампаних апоена? Зашто би држава, поставиће неко здраворазумско питање, тако значајну ствар препустила било коме другом, посебно ако су банке у власништву приватника, а уз то још и странаца? Коначно, ако држава не ствара новац, зашто га онда штампа?

Банке су овлаштене финансијске институције које прикупљају и пласирају туђи новац. Оне, с једне стране, примају улоге (депозите) од грађана и фирми и за тако прикупљена средства плаћају власницима камату. Други банкарски посао је позајмљивање новца у виду кредита, на који се, такође, наплаћује камата, као цијена капитала. Камата која се плаћа на депозите положене у банци (пасивна каматна стопа) нижа је од камате која се наплаћује на издате кредите банке (активна камата). Разлика између ове двије величине представља добит за банку и она је основни економски мотив њене дјелатности. Добит се дијели на средства за надокнаду трошкова банке и на профит.

Банке представљају најважнији дио финансијске привреде („индустрије“). У односу на реалну привреду (свијет материјалних добара) оне треба да функционишу као некаврста потпоре. Оне премоштавају раскорак између тренутка изградње куће, моста, фабрике… и дугих година њеног кориштења.

Будући да сви такви подухвати носе приличан ризик, њихова цијена се одражава у камати на позајмљена средства. Што већи ризик, утолико већа камата.

Али с временом и по економској логици, у први план избија чињеница да је основни мотив финансијске„индустрије“ камата, њен профит, а не пука подршка реалној привреди. Банка може да оствари веће и сигурније профите у финансијском сектору него кредитирајући рискантне пројекте у привреди. Када почне да зарађује новац на самој себи, финансијска привреда прераста у злоћудни тумор који експлозивно расте и чини зло организму домаћина – реалној економији. Такав развој догађаја назива се финансијска криза.

Сер Џосаја Стамп, директор Банке Енглеске од 1928. до 1941. записао је и ово: „Банкарство је зачето у злочину и рођено у гријеху. Банкари су власници свијета. Ако им одузмете свијет, а оставите им моћ издавања новца, зачас посла направиће довољно новца да откупе свијет назад. Али, ако им одузмете моћ издавања новца, сва велика богатства као што је моје ће нестати. Због овог би свијет био много сретнији и много љепши за живот“.