Прочитај ми чланак
Кости – Анализирајући 300 скелета са гробља у Мокрину, који датирају из периода 2100-1800. пре нове ере, а који се чувају у Народном музеју у Кикинди, професорка др Софија Стефановић из Лабораторије за биоархеологију на Филозофском факултету, дошла је до закључка да би на телесној грађи и мишићној маси тадашњем просечном мушкарцу позавидели и многи данашњи атлетичари.
– Готово сви мушкарци били су врло физички активни, а понекад је интензитет посла доводио до тога да се и тела костију закриве. Код појединих мушкараца, трагови припоја указују на значајну мишићну масу како на горњим тако и на доњим удовима, за чији развој би и врхунском спортисти биле потребне године упорног и интензивног вежбања – наводи Стефановићева.
Насупрот мушкарцима, живот у праисторији за жене није подразумевао обављање било каквих тежих физичких послова.
– Људски скелет у себи чува огроман број драгоцених информација о томе како су људи некада изгледали, чиме су се хранили, од чега су боловали, али и које физичке активности су обављали. Трагови припоја мишића на костима показују да жене, вероватно као последица вишег друштвеног положаја, нису имале никакве физички захтевне обавезе пре око 4.000 година. Жене бронзаног доба биле су високе око 155 центиметара, а биле су тешке између 55 и 74 килограма – додаје Стефановићева.
Мушкарци су били високи око 170 центиметара и тешки између 63 и 87 килограма.
– Будући да је на основу тежине и висине могуће израчунати и индекс телесне масе, занимљиво је да овај индекс показује да су само један мушкарац и три жене, од 300 испитиваних скелета, били гојазни док ниједна особа није била неухрањена иако су живели у бронзаном добу – каже професорка.
Предмети од метала донели раслојавање друштва
Статус – “У бронзано доба Европа је почела значајно да се мења, људске заједнице су почеле да се шире. Показивање статуса и моћи појединца постало је веома важно. Могућност да се поседују предмети од метала, чија обрада у овом периоду доживљава врхунац, довела је до тога да друштво постаје раслојено. Зато је било веома значајно, али и занимљиво, сазнати како је изгледало друштво бронзаног доба на тлу Србије и чиме су се бавили њени становници”, каже Стефановићева.
(24 сата)
