Прочитај ми чланакФранцуски мислилац и научник Блез Паскал је веровао у Бога и сматрао је да је Бог исходиште свег живота и се кроз срце открива.
Логика срца и ума
Уочивши да „логика срца“ суди на други начин од „логике ума“, Блез Паскал је био опрезан у величању моћи ума. Дубоко свестан људске немоћи Паскал се пита:
„Јер шта је, најзад, човек у природи? Ништавило у погледу на бескрај, све у погледу на ништавило, средина између ничега и свега. Бескрајно далеко од тога да схвати крајности, њему су смер ствари и њихов праузрок несавладљиво скривени у једну недокучиву тајну.“ Али не заборавимо ни следеће: „Човек је трска на ветру, али трска која мисли!“ У том правцу треба поћи у разумевању Паскалове апологије вере.
Блез Паскал о Богу и вери
Блез Паскал и Бог. Вера у Бога и хришћанство великог мислиоца и научникаТиме што се отворено јавља онима који Га свим срцем траже и скрива од оних који свим срцем беже од Њега, Бог регулише људско знање о себи.
Он даје знаке видљиве за оне који Га траже и невидљиве за оне који су равнодушни према Њему.
Онима који хоће да виде Он даје довољно светлости, а онима који неће да виде даје довољно таме.
Како да се објасни сплет противуречности у људској природи? Читава историја људског духа обелодањује немоћ пред парадоксима у којима се батрга човек. Ниједна религија, ниједно философско учење, ниједна научна теорија не може да спасе човека понора у који срља.
Хришћанство, сматра Паскал, једино упућује на „прародитељски грех“ којим је човек упао у понор. Стога Блез Паскал сматра Христа гаранцијом за човеково оздрављење и спас. Блез Паскал је, не само указивао на бројне парадоксе, већ је и сам био врло противречан.
Ако Бог улива веру својим верницима, који су судбински одређени, зашто се обраћа и неверницима? Ако је снага разума у стању да заведе неверника, какво место има у свему томе божанска милост?
Човек је осуђен да се злопати, као што је немогуће доказима потврдити божанско постојање, исто је тако немогуће доказатио да га нема. „Срце осећа Бога, а не разум“, каже Паскал.
Пошто су у игри разум и осећања, коначног решења нема, осим одлуке: веровати или не веровати. Побожност се разликује од празноверја.
Подржавати побожност до празноверја, значи уништити је. Има мало хришћана, каже Блез Паскал, чак што се вере тиче, има их много који верују, али из празноверја, има их много који не верују, али из распусности, мало их је између тога двога.
Тако је говорио Паскала – цитати Блеза Паскала
Постоје само две врсте људи: с једне стране праведници који се сматрају грешницима, а с друге грешници који се сматрају праведницима.
Срце осећа Бога, а не разум. Ето шта је вера: Бог кога осећамо у срцу а не у разуму.
Ако желиш да се о теби добро мисли, немој о себи добро говорити.
Човек који воли једино самога себе ништа не мрзи толико колико да буде сам.
Онај ко говори само лепе речи има лош карактер.
Онај ко смисао свог живота тражи у духовном усавршавању, не може да буде незадовољан, јер је оно што он жели увек у његовој власти.
Лажна понизност је права охолост.
Блез Паскал биографија
Блез Паскал (фр. Blaise Pascal, 19. јун 1623 — 19. август 1662) је био француски математичар, физичар и филозоф.
Блез Паскал је од малена показивао интересовање за науку па је већ са 18 година конструисао прву математичку машину, механички сабирач како би помогао свом оцу у пословању. 1650. године напушта свет науке и окреће се религији, односно како је он написао „разматрању величине и мистерије човека“. Паскалу у част је име добила јединица за притисак (1 Па = 1 Н / м2).
Живот и рад Блез Паскала
Блез Паскал рођен је 19. јуна у Клермон Ферану, у Француској. Блез је био треће дете Етјена Паскала и Антоанете Бегон. Мајка му је умрла када је имао само три године, остављајући га са две сестре – Жилберт и Жаклин. Године 1631. породица Паскал напушта Клермон и сели се у Париз. Блезов отац, Етјен Паскал (1588-1651) и сам се интересовао за науку и математику. Био је локални судија у Клермону и био је члан Мерсенове академије. Пошто је имао неортодоксне погледе на образовање, одлучио је да свога сина сам подучава. Етјен је одлучио да Блез неће учити математику до своје петнаесте године, и сва литература у вези математике била је премештена из њихове куће. Настојао је да му син најпре научи латински и грчки.
Али Блез је само још више развио своју радозналост и почео да ради геометрију већ у дванаестој години. Иако је био одушевљен његовим знањем, Блезов отац није одустајао од своје одлуке да сам подучава сина. У том раном периоду, међутим, за дечака су били значајни сусрети са Галилејем и Декартом, као и његово познанство са математичарем Фермаом, с којим ће створити темељ рачуна вероватноће. Са петнаест година Блез Паскал је почео да се диви раду Дезарга, а са шеснаест година Паскал је издао јединствен примерак листа са једног од Мерсенових састанака у јуну 1639. године. Садржао је бројеве теорема из пројективне геометрије, укључујући ту и Паскалов мистични шестоугао.
Децембра 1639. године, Паскалова породица је напустила Париз да би живела у Руану где је Етјен био примљен као скупљач пореза за горњу Нормандију. Брзо по смештању у Руану, Блез је написао свој први рад назван Есеј о конусним пресецима, издат фебруара 1640. године. Исте године Паскал је изумео и први дигитални калкулатор са намером да помогне своме оцу у прикупљању пореза и такси. Догађаји 1646. године су били врло значајни за младог Паскала. Те године је његов отац повредио ногу и морао је да се опоравља код куће. О њему су се бринула његова млађа браћа, који су били у религиозном покрету из Руана. Они су имали дубок утицај на Паскала и он је постао јако религиозан.
Етјен Паскал је умро у септембру 1651. године. После очеве смрти, Блез је писао једној од својих сестара, давајући, при томе смрти једно дубоко хришћанско значење; и за њега је очева смрт била нешто посебно. Тада је оформио своје идеје које су послужиле као основа за његова писма, обједињена у филозофски рад под називом Мисли (Пенсеес). После овога, Паскал је посетио јансенски манастир Порт Ројал де Шамп, који се налазио око 30 км југозападно од Париза. Почео је да издаје анонимна дела на тему религије.
18 Провинцијалних писама је било издато у периоду између 1656. године до почетка 1657. године. Све је то било писано као знак одбране од његовог пријатеља Антоана и великог противника Језуита и браниоца јансенизма, који је иначе пре својих студија теологије у Паризу, био осуђиван због свог контраверзног религиозног рада.
Паскалов најпознатији рад из филозофије је Мисли, а на издању о својим личним мислима везаним за људску патњу, судбину и Бога, којем је приступио касне 1656. године, наставио је да ради током 1657. и 1658. године. Овај рад садржи и Паскалову опкладу као доказ да веровање у Бога је разумно само са пратећим аргументима.
Ако Бог не постоји, онај ко не верује у њега неће изгубити ништа, а ако, пак, Бог постоји, тај исти човек ће изгубити све, зато што није веровао у њега.
