Прочитај ми чланак

БИСЕРКО СЕ НЕ СЕЋА НАШЕ ИСТИНЕ о страдању малог Слобе

0

"Новости" прве откриле идентитет убице дечака Слободана Стојановића и зарадиле тужбу НВО. ЈУКОМ нас 2005. године оптужио за говор мржње, јер смо објавили да је џелат Елфете Весели.

1

„Новости“ прве откриле идентитет убице дечака Слободана Стојановића и зарадиле тужбу НВО. ЈУКОМ нас 2005. године оптужио за говор мржње, јер смо објавили да је џелат Елфете Весели.

Не сећам се тужбе против „Новости“. Прошло је много година од тада.

То је све што нам је јуче рекла Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора у Србији. А пре 11 година била је најгласнија у хору НВО против нашег покојног колеге Жељка Вуковића, који је у својој колумни „Дечак и његова куца“, 6. новембра 2005, описао свирепо убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића 1992, током рата у БиХ.

Он је тада први објавио име Елфете Весели, осумњичене за монструозни злочин, која је тек прекјуче ухапшена у Швајцарској. Вуковићево новинарско сазнање, које се потврдило много година касније, није га поштедело кривичне пријаве коју су против њега и наше куће поднео Комитет правника за људска права, указујући да је он у поменутом тексту промовисао „говор мржње“, који је базиран на етничким предрасудама.

Комитет који је тада водила Биљана Ковачевић Вучо, тужбу против колумнисте „Новости“ и уредништва правдао је промовисањем културе толеранције и поштовања једнаког достојанства свих људских бића. „Грех“ нашег колеге Вуковића, по њима, био је што је обелоданио да је Слободанов свирепи џелат Албанка Весели.

– Тиме је потврдио ужасан стереотип, који влада у јавном мњењу о зверском понашању Албанаца. То је опасан текст, јер отвара простор за самовласно пресуђивање, јер манипулише емоцијама обичног света – написали су „јукомовци“.

Вуковић је тада одговорио да је дечак убијен само зато што му је име Слободан Стојановић, а из истог разлога су према његовом страдању равнодушни управо они којима је припало да по судницама, семинарима, трибинама и медијима деле правду за злочине почињене у ратној оставинској расправи бивших Југословена:

– Тужитељке притом, не оспоравају тачност мојих речи. Разумљиво, јер мук и равнодушност невладиних истинољубаца и делилаца правде поводом дечакове трагедије – није могуће оспоравати. Дакле, за говор мржње проглашава се писање о злочину почињеном из мржње и ћутању о таквом злочину.

2

Милан Антонијевић, директор ЈУКОМ-а, тврди да је овде неопходно одвојити две ствари:

– Једно је ратни злочин, убиство детета и ту наравно свако нормалан подржава истрагу, проналажење починиоца и најтеже кажњавање. А, предмет тужбе против новинара пре 11 година је говор мржње који је кривицу са конкретног починиоца сваљивао на цео албански народ.

Иначе, Весели се јуче, како јављају швајцарски медији, успротивила добровољном изручењу по скраћеној процедури у БиХ, што довољно говори о њеној улози у рату.

Тужилаштво БиХ има обавезу да преко Министарства правде БиХ правосуђу Швајцарске достави предмет и доказе против ње. Затим се у Швајцарској одређује тужилац који ће у том предмету заступати БиХ и који у суду износи предмет против осумњичене.

Након тога судија или министар правде доносе одлуку да ли ће тражена особа бити изручена, а на ту одлуку је могућа и жалба.

ДОШЛА СА КОСОВА

Елфете Весели је рођена у Урошевцу на Косову и Метохији, а до почетка рата живела је Доњој Каменици близу Сребренице. Током рата борила се у злогласним јединицама Насера Орића, познатим по зверствима над подринским Србима. После рата је наводно отишла код брата у Швајцарску.

МУСЛИМАНИ ОДБИЛИ РАЗМЕНУ

Несрећни дечак се 27. јула 1992. из колоне која је бежала од злочинаца вратио у село да доведе пса који је остао везан у кућном дворишту. Тако је доспео у руке крвника.

Српски борци сведоче да су преко мегафона тражили да се дечак размени за муслиманске заробљенике и мртве, али да друга страна није пристала. Слободан је умро у највећим мукама. Одсекли су му руке и уши, одрали кожу и пуцали у главу.