Прочитај ми чланак

Без законске одмазде за дубоку УДБА државу, Србија неће преживети!

0

Нико се још није усудио да истински промени систем у Србији. Борба за промену система је постала искључиво декларативна док се не дође на власт. А после зна се. Све по старом, са што мање таласања и што више неразумних компромиса. Тако се стиче утисак да су промене у Србији немогућа мисија, да је у питању нешто јако компликовано и практично неизводљиво.

Суштина је у одговорности. Нико није одговарао за своје поступке од завршетка Другог светског рата до данас. Одговорност је кључна за промену система. Кад је уведеш систем је аутоматски промењен. Одговорност подразумева да се одговара за оно што чиниш, а то значи да на власт у Србији коначно једном дођу одговорни људи. Такви људи постављају одговорне особе на чело државних институција и систем почиње да функционише. У супротном имамо ово што гледамо деценијама на сцени. Заробљену државу, коју немилице без икаквог страха, пљачка и уништава шака неспособних и недостојних.

Њихова моћ је неограничена као и привилегије које уживају. Евентуални губитак власти је једино што их може снаћи. Отето задржавају до следећег изборног циклуса и тако у круг. Зато немамо више државу, али смо добили изузетно богате појединце и ужасно сиромашан народ. Политика је постала најбрже превозно средство до богатства. Затупљивање народа је омиљена дисциплина свих власти на овим просторима. На одговорност се позива само док се не дође на власт. После тога, то и није нешто око чега би требало да се толико ломе копља. Зашто ми да одговарамо кад нису ни они пре нас је кључно образложење. Тако је историја ових простора постало место изневерених нада. Огромних разочарења. И после се сви чуде зашто је народ толико апатичан и неповерљив. Одговор је врло једноставан – није било одговорности. Неправда је постала друштвени систем и заједничка идеологија. Људи се из Србије исељавају масовно зато што нема правде и одговорности, а то води у немогућност адекватног запошљавања, неопходног да прехраниш себе и сопствену породицу. Врзино коло за недаће без краја.

Политичке елите су показале и доказале да их суштинска промена система не занима, осим декларативно. Као да су југословенска и српска Удба за сва времена осмислили идеалну комбинацију која ову државу, огрезлу у корупцији и неправди, држи заковану у блату и сиромаштву, без права на промену.

Поставља се, међутим, питање, колико је и наш народ заиста спреман на промену система која подразумева ангажман одговорних, али и обавезу да свако одговара. Без разлике. Да нема повлашћених и да припадност некој партији или покрету подразумева само више одговорности, а никако привилегија.

Ово зло које тренутно влада Србијом ће једном отићи са власти. Милом или силом. Али, уколико не буде било законске одмазде према свима који су бесомучно пљачкали и уништвали ову земљу, све ће се по ко зна који пут свести на оно – џаба сте кречили! Казна мора бити толико јасна и свима препознатљива, да је добро упамти десет генерација унапред. Да знају шта их чека. И да озбиљно пре тога размисле, кад виде како су прошли претходници, да ли ће се кандидовати за неку дужност. Само тако можемо оздравити као држава и друштво. У супротном зна се. Пропадање и задуживање ове земље ће се наставити. Већ смо постали територија на којој свако иоле нормалан избегава да живи. Загађења су толика да ни гас маске више не помажу.

А ствар је врло једноставна. Одговорност. И све се одједном преокрене. Јесмо ли спремни на то? Или смишљамо неку нову платформу.