Прочитај ми чланакМноги стари називи одржали су се и до данас, али поједини делови града некада носили су другачије називе од данашњих. Неки од ових старих топонима отишли су у заборав, а неки се и данас помињу. Тако се у граду спомињу и махале или мале, као што су Савамала, Букурешт мала, Пиштољ мала, Јатаган мала и Јеврејска мала. Махала или мала турска је реч која означава градску четврт, област, улицу или сокаче.
Једна од најпознатијих јесте Савамала или Сава махала. Овај крај представљао је стамбени део поред реке Саве, а кроз историју називан је и Савском вароши, Доњом српском вароши, као и Циганском малом. Насељавање махале започето је почетком 18. века, када Аустроугарска, након освајања града, покреће пресељавање хришћанског становништва из утврђене вароши на део уз Саву. Урбанизовање Савамале почиње почетком 19. века када је то већ било село са око стотину кућа.
Кнез Милош, као први београдски урбаниста, желео је да на овом месту изгради нови српски Београд. Тако је наредио да се становници из овог дела преселе у Палилулу, што је урађено за један дан. У данашњој Улици краљице Наталије је из тог разлога настала Абаџијска чаршија која је требало да буде привредни центар. На том простору изграђено је о државном трошку 46 дућана. Такође, и српско гробље из околине измештено је том приликом на Ташмајдан. Савамала се простирала у данашњем делу између улица Карађорђеве, Савске, Гаврила Принципа, Сарајевске и Краљице Наталије.
У близини Савамале, испод Варош капије према Сави, некада давно налазила се и Букурешт мала. Она се помиње у документима још из треће деценије 19. века. Претпоставља се да је имала некакве везе са Румунима, пошто носи име румунског града, мада се они у то време ретко помињу у Београду. Становништво овог дела било је сиромашно и бавило се различитим занимањима, а често су се овде догађале крађе, свађе и туче. Градска власт је због тога имала доста посла у овом делу.
Слична дешавања одликовала су и Јатаган малу, највеће београдско дивље насеље настало између два светска рата. Јатаган мала заузимала је данашњи простор између Булевара Франше Д’Епереа и комплекса болница, од Мостара до Булевара Ослобођења. На овом месту становали су најсиромашнији грађани, међу којима су били занатлије, врачаре, продавци, надрилекари, као и музиканти.
Сиромашни свет живео је и код старе Електричне централе међу депонијама градског сметлишта, негде на крају Француске улице. Овај део назван је Пиштољ мала, јер су сиромашни грађани почели заузимати ово неизграђено земљиште бесплатно, „на пиштољ“. Настала је после Првог светског рата, а одликовала су је кућице од дасака. Међутим, полиција је ово насеље срушила 1933.
Једна од старијих махала јесте Јеврејска махала, која се почела формирати вероватно још у 16. веку са масовним доласком Јевреја у Београд. Ова мала налазила се у околини данашње Улице цара Душана, а живели су у њој и богати и сиромашни Јевреји, у малим кућама са уређеним баштама. Некада су овде биле и три јавне зграде – Стара синагога, Јеврејска школа и Јеврејско купатило. Данас сећање на ову махалу чува једино назив Јеврејске улице.
