Pročitaj mi članakKrajem marta 1927. godine u blizini Bežanijske kose otvoren je aerodrom "Beograd", uz veliko narodno okupljanje, veselje i akrobaciju 25 avio lovaca. Mesec dana kasnije, hrabri piloti su krenuli u avanturistički let do Bombaja kako bi pomogli avijaciji u zemlji, a let je zapamćen kao istorijska avantura koja je i više nego pomogla daljem razvoju avio prevoza.
Пре отварања аеродрома у близини Бежанијске коси основано је Друштво за ваздушни саобраћај „Аеропут“. Правила новоосноване авио компаније су упућена Министарству трговине и индустрије које их је одобрило 13. марта 1926. године.
После тога се приступило уписивању акција, међутим упис је ишао далеко испод очекивања, и даљи рад друштва је био бесмислен, без претходног договора са државом да помаже друштву новчано и у натури. Међутим и после потписаног уговора, упис акција је слабо ишао, па је „Аеропуту“ претило укидање.
Опасна сламка спаса
Тадија Сондермајер, инжењер, авијатичар и друштвени активиста, један од онсивача и чланова друштва, предложио је да заједно са руским официром, а и војним пилотом Леонидом Бајдаком, обави лет Париза-Београд-Бомбај и да на тај начин докажу вредност и способност авијатичара, рачунајући да ће после њихове авантуре бити бољи упис акција као и да ће лет да помогне развитку „Аеропута“ и авијације.
Министарство војске и морнарице им је дало дозволу и уступило авион „Потез 25“. Тада је и купљена лиценца по којој се у земунској фабрици авиона „Икарус“ овај авион производио од 1928-1932. године.
Због дужине лета авиону су додати резервоари за гориво, а уграђени су и тада најмодернији навигациони инструменти.
Почетак авантуристичког лета
Након кратих припрема, 20. априла 1927. године Тадија и Леонид су кренули у авантуру. Летели су преко Београда и Мале Азије, односно Турске, до Алепа. Одатле су преко Багдада ишли до Басре, град који је данас на југу Ирака.
Олује и мењање правца
Од Блиског истока па све до реке Инд често су их пратиле пустињске олује и јаки ветрови, који су авион скретали са правог пута.
Из Басре су летели изнад Персијског залива, а затим изнад обале Арабисјког мора (северозападни део Индијског океана), па све до Карачија у британској Индији (данашњи Пакистан).
Од Карачија до Бомбаја је била последња етапа њиховог авантуристичког лета.
Пилоти су успели и стигли су до свог циља, а затим су се после 14.800 километара, 14 етапа и 11 дана путовања, током којих је било и 89 сати ефективног лета, вратили у Београд где су слетели 2. маја 1927. године.
Свечани дочек у Београду
У Земуну је тада храбре пилоте дочекало око 30.000 људи који су дошли да поздраве своје хероје. У јулу исте године Тадија и Леонид су одликовани Орденом белог орла четвртог реда.
Тадијина идеја је успела, и то не зато што је успео и одлетео до Бомбаја и назад до Београда, већ зато што је три месеца након авијатичарске авантуре уписано више од 30.000 акција друштву „Аеропут“ и то му је омогућило да настави са даљим радом.
„Аеропут“ је тако постао прва компанија за цивилни авио превоз, а затим се повезала са свим важнијим ваздушним линијама у земљи, као и са великим међунароним авио путевима. Тадија Сондермајер је изабран да буде на челу управе „Аеропута“.
