Анђелковић: Лажљиве предизборне репризе у Кучук-Алековом пашалуку

Драгомир Анђелковић

08:40 16.03.2024.

Један од америчких председничких кандидата својевремено је противницима поручио да ако престану да причају лажи о њему, он ће прекинути да говори истину о њима. Критичари Вучића и његове јавне и тајне екипе, то њему и њима не могу да поруче. Било би бесмислено. Зар је реално од њих, који представљају картел способан једино да лови у мутном, тражити да укину оно што им је суштина? Без лажи и преваре не могу да опстану. А направили су систем јавне комуникације и политичке акције у коме им се тотално лагање исплати. Што је гнусније, то је продуктивније. Бар до сада. Велики део грађана Србије одсекли су од сваког другог извора информисања осим свог, односно до те мере су их хипнотисали да ништа друго и не желе да чују сем СНС неистина.

Вучић се са својом медијском булументом и партијским сарадницима, само њима обраћа. Важно му је да га ти идејно дрогирани грађани директно следе или да буду контролисано преусмерени на оне који му служе као лажни опозициони пратећи оркестри (сада је то пре свих „Нестор Ми“ фракција). Отуда, оно што велики вођа говори са својим „помоћницима“, свима другима делује сумануто. Али он се због тога не брине. Тачно зна шта код конзумената његових неистина пролази. Свеједно му је што се остатак популације смеју ономе што делује као дебилна пропаганда. Да није тако, зар би његови медијски лажови недавно устврдили да га партијски полтрони злостављају?

На све стране појавили су се наслови слични ономе у листу „Информер“: „Расте притисак чланства СНС на Вучића – Имамо већину, направимо власт у Београду“. Како се тврдило, функционери напредњака и њихових коалиционих партнера, притискали су несрећног Вучића да одустане од својих високоузвишених „легитимистичких стандарда“, и пристане на формирање власти са неком од фракција, услед унутрашње борбе за плен спонтано подељене, БИА групације „МИ – Глас из народа“.

Али несаломљиви Вучић на то „није пристао“. То је људина. Оличење чојства и јунаштва. Савремени ђакон Авакум који је изабрао да га Турци набију на колац 30. децембра 1814, а не да се одрекне српске вере и потурчи, како би га помиловали. Тако и Вучић „није хтео“ против „легитимистичких уверења“, макар му Вучевић и Дачић претили батинама, а помахнитали Шапић, свом снагом акумулираном током спортске каријере, увртао руку.

На мукама се јунак познаје. Нема везе ако су и виртуелне. Зато је Алек – из сопственог уврнутог угла посматрања, преточеног у још луђе извештавање његових средстава масовног дезинформисања – скоро па светац за живота. Колико је „добар, честит, непорочан и посвећен нацији“, готово да му је – толико „скромном“ као што „јесте“ – непријатно. Нису спрам њега ништа ни Свети Сава, ни поменути Свети Авакум Београдски, који су ореол добили постхумно. Алек може и мора, више, и боље.

Нема везе што су у поменутом примеру, иза несувислих лажи, стајали крајње прагматични разлози. Вучић није формирао власт у Београду да не би долио уље на ватру. Да је другачије урадио, изазвао би нове протесте због изборне преваре бесних грађана. Више му се исплати да је понови и купи време, па да онда види шта даље. Јер, многи се наивно надају да ће режим после нових градских избора истински изгубити престоницу, што би, наводно, представљало почетак његово пада.

Далеко је од тога, али Вучић се лукаво поиграва идејом да то није без основа. Пушта глас и да би, ради мира у кући, овако или онако опозицији могао да препусти значајан део београдског колача (што је спреман да уради једино преко заједничке лажне експертске владе). Тако предупређује нову протесну експлозију. Пуне улице демонстраната никако му не требају у околностима када Европска комисија вага да ли да прихватити предлог Европског парламента да буде покренута званична истрага у вези са СНС крађом протеклих избора

То би за режим било много горе од извештаја ОЕБС-а. Алек добро зна да би у случају обновљених демонстрација, та одлука, упркос деловању његових лобиста, по њега била негативна. А колико год глумо јунака, не би да на врату стварно има Запад. Таман је помислио да је косовском издајом потврдио његову благонаклоност, а оно не лези враже.

Да није тога, Вучић би још јуче формирао власт са „препоштеним“ Несторовићем званим Мула Нестор или њему сличним Јерковићем (само трећа „Ми“ фракција, бар верујем, има шансе да се делом отргне од режима). Није џабе БИА сејала, да Аца не пожање. Само га је то што дара може да буде скупља од мере, спречило у томе.

Када смо већ код БИА хибридног семена „Ми-2023″, да се позабавимо још једном дебилном неистином у вези са њим. И то оном коју је главом и брадом, изрекао Несторовић, а онда су је раширили режимски медији и интернет портали који закулисно сарађују са Вучићевим службама, глумећи опозиционо усмерење.

Рече и остаде жив: „Драги Ми, могу да вам саопштим да је покушај пуча у нашем покрету неславно пропао“. Под покушајем преврата подразумева то што је легално председништво, које доноси одлуку већином гласова, одлучило да он не постане свемоћни председник. Пошто му није пошло за руком да протури себе за малог Вучића, он се наљутио и напустио покрет. Онда се предомислио, па устврдио да га није напустио, већ да је покрет пошао за њим, упркос већинском ставу његовог легалног руководства.

Несторовић не пати од „синдрома легитимитета“ као његов старији дахијски брат Вучић. За себе, очито, такође верује да је светац у покушају, па је самим тиме свако ко се са њим не сложи пучиста и злотвор. Легитимитет му не треба јер су извори светости ванземаљског порекла другачији од оних земаљске природе. Ипак, лаж је и тамо иста. Што препознајемо по СНС преварантском стилу који упражњава. Ваљда се и тако квалификује за запажену улогу у Покрету који Вучић покушава да формира или пак за министарско место ако као Милица Заветница на други начин одради посао који му је додељен.

Да би у томе успео сада када је услед породичне свађе прерано угрожен покрет који му је, како се показало, од непоузданог материјала склепала БИА, режим је активирао све своје ботове, тајне и јавне медијске канале, регионалне лажне борце за српство. Рањени соко Нестор мора да буде спашен. Ради тога се пласира још једна масна лаж: ни Вучић, ни „Служба“ нису стварали групу „Ми“, јер да су ту окупљени њихови сарадници, не би се посвађали. Којешта. Али пре него што појасним зашто то кажем, само да приметим да они који ту глупост шире „служба“ пишу са великим почетним словом јер имају страхопоштовање према политичкој полицији чији су сарадници. Толико о њима.

Дошла је на ред кратка анализа последње лажи. БИА није правила групу МИ од својих припадника, већ од људи са којима, како тврде упућени, Марко Парезановић има добре односе. Далеко је од тога да су сви они класични сарадници „службе“. Не. Некима је она само фетиш (УДБА им је судба), други по чудно схваћеној патриотској линији са поменутим функционером БИА – задуженим за „службино“ ангажовање у сфери онога што се сматра српском ствари у земљи и региону – одржавају контакт.

Не ради се, да поновим, о плаћеним и издрилованим „оперативцима“, већ о умишљеним националним величинама (мада су неки од легалних лидера покрета стварно људи од интелектуално-националног реномеа), од којих поједини имају БИА „пријатеље“, док други, пре свих Несторовић, повремено пију вино са Алеком без Косова. Како год било, власт је само иницирала и помогла њихово политичко организовање, односно договорила се са њима шта заузврат треба да раде, али није их уписала у „службу“, уз прихватање обавезе која из тога произлази.

Што би рекао Воланд (не баш негативни Ђаво) у роману „Мајстор и Маргарита“: „Људи, ко људи. Воле паре, али тако је било увек. Лакомислени. Али шта се ту може, обични људи“. Још када на то додамо мега сујете у покрету без чврсте организације и традиције, јасно је да је морао пре или касније да се распадне пошто се појави нешто новца и шанси да се дели политички плен. Пропорцијално светачким афинитетима по СНС канону, првог међу лидерима, процес се само брже одвијао него што је било за очекивати. И то је то.

Небулозна комбинаторика – од оне да у реализацији пројекта „весела напредњачка шајкача“ није било прстију Вучића и БИА већ се одвијао „спонтано“, до нешто другачије, да су се од Нестора уплашили Британци па се њихова чувена агенција Ми-6 окомила на српски покрет Ми-7, те се он зато распао – не пије воду.

Ради се о једнако тупавим лажима као што су и оне које у још већим размерама пласирају режимски медији, а односе се на то да извештај ОЕБС-ове Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР), не говори о нерегуларности изборних процеса код нас. Напротив! У Србији цвета демократија. Чак и Несторовић сме да нападне Вучића (када му он то нареди како би спашавао пољуљани „опозициони“ статус).

Ипак је поента извештаја другачија. Дипломатским језиком, у њему су дате јасне препоруке како да овдашњи ненормални изборни услови постану нормални. Да су протекли избори били такви, а не од стране режима намештени, чему предлози како да се убудуће одржавају у складу са демократским правилима? То свако ко прочита поменути извештај може да закључи, исто као и да је Алек починио велеиздају када је 27. фебруара 2023. лично пристао на Француско-немачки план. За то је довољно проћи кроз члан 2. тог плана, који недвосмислено предвиђа прихватање од стране Србије лажне косовске независности као праве.

Али без обзира на то, Вучић нам са својим медијима и даље тврди да као кнез Лазар на Косову пољу штити суверенитет и територијални интегритет Србије. Иза његових леђа, војвода Несторовић потврдно клима главом, оптужујући грађанина Србије Аљбина Куртија за гажење косовског завета и покушај уставног „пуча“. Надају се режимлије да упорно понављање претвара лаж у „истину“. Верују да не може да не да резултат то што су они са својим помоћницима и корисним идиотима, у стању да дан и ноћ верглају бесмислице. Коме од тога мозак неће прокључати?

На њихову несрећу, већина Срба огуглала је на терор глупости. Не верује им нимало, а полако али сигурно одвија се процес политичког активирања напаћеног народа. Не за неког Мурту, већ против Курте који је овде велики господар лажи. Он до сада није владао зато што је већину убедио да је црно – бело, већ стога што су многи од њега згрожено окретали главе, покушавајући да живе свој лични паралелни живот. Сада схватају да је то све мање могуће. У „зони сумрака“ у коју је претворена Србија, више нико није сигуран.

Преваранти користе лудаке да би нас експлоатисали, а они нас, у жељи да обаве задужење, гурају у дубоки понор! Ако наставимо то да трпимо, сами ћемо бити криви за оно што нам следи. Јер, како наш народ каже: „Превари ме једном – срам те било, превари ме два пута – срам ме било.“ А ко зна колико је већ пута сав тај „службени“ и „неслужбени“ олош обмануо Србију. На то нас подсећа и нови серијал његових невероватних лажи! Што је много, много је и за Србистан (Београдски пашалук плус) под влашћу врховног дахије Кучук-Алека.