АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ПРОВЕРАВА „пољуљану“ харизму у СНС?

Томислав Кресовић

21:20 01.10.2018.

СНС ускоро обележава десет година свог рада и то веома успешног са становишта власти и моћи.

„Пубертетска“ фаза СНС и лидерство Вучића

СНС ускоро обележава десет година свог рада и то веома успешног са становишта власти и моћи. Ипак десет година рада једне партије представља „пубертетски„ период са свим особинама политичких и лидерских промена, Председник Србије и неприкосновени лидер СНС и владајуће коалиције свестан је да је направио „грешке у корацима“ у политичком спиновању предложеног модела за Косово и Метохију – „разграничења“ који није добио плебисцитирану подршку „по дубини“ СНС.

Александар Вучић као вешт политички играч и спин доктор као и искусни политички „манипулатор“ решио је да у скорије време провери своју политичку снагу у СНС, и да прво предложи ново руковоство СНС без њега као лидера странке.Због тога је Вучић је предложио да се ванредна скупштина странке одржи следеће године, у мају или у септембру, и да се на њој изабере ново руководство, свакако пре парламентарних избора 2020. године.

Председник Србије и СНС очекује, да се на тој скупштини изабере ново руководство странке, које ће са новом енергијом, новом снагом, са поштеним људима који неће размишљати о себи, већ о томе шта ће оставити иза себе, радити на спровођењу политике која се темељи на неколико основних принципа.Посредно Председник СНС исказује облик неповерења у структуре СНС да су се уљуљкале у власти, али више од тога да нису довољно лојални његовој политици и напорима у вођењу државе.

Лична власт изнад свега?

Треба подсетити да је једном др Војислав Коштуница као лидер ДСС и председник владе Србије понудио своју оставку на месту председника странке и да је такву идеју подржао његово близак сарадник и потпредседник ДСС Драган Јочић који је био министар полиције. Коштуница је био изненађен ставом свог сарадника Јочића да се прихвати могућност његове оставке, а брзо после те мучне седнице руководства ДСС под чудним околностима је тешко повређен у саобраћајној несећи министар Јочић који је остао трајни инвалид.

Треба подсетити и на игру између Тита и Ранковића пред Брионски плену 1966 године и руских „вести“ приликом посете Ранковића СССР-у да су га политички званичници у Москви видели као Титовог заменика на челу државе. Слично је и са судбином Слободана Пенезића Крцуна. Александар Вучић који држи моћ СНС и коалиције у својим рукама осетио је да постоји „тиха опозиција“ у странци и у руководству. Зато ће вероватно ускоро бити „гвоздена метла“ да би Вучић осигурао стабилност своје власти у СНС и припремио је за нове изборе и јачање своје улоге.Вучић не жели да има политичку судбуну оснивача и првог Председника СНС и бившег Председника Србије Томислава Николића.

„Вучић изнад свега нико изнад њега“?

Негде у медијима су се појавиле информације да би његов заменик у СНС могао бити потпредседник СНС и владе,министар полиције Небојша Стефановић. На ове „трачеве“ министар Небојша Стефановић каже „Уопште не прихватам идеју да Александар Вучић треба да оде са чела Српске напредне странке, Бројни су, разлози за то„ Почев од тога да заиста, без додворавања њему, пошто за тим немам никакву потребу, немамо значајнијег лидера у нашој земљи, који је за кратко време учинио да Србија од банкрота и маргине и у Европи и у свету постане земља која може да повећа плате и пензије, гради фабрике и вреднује знање и рад као најзначајније вредности, до чињенице да је Српска напредна странка своје резултате остварила у највећој мери захваљујући баш Александру Вучићу”, Минстар Стефановић као „лева рука“ Александра Вучића каже: „Нити сам икада био, нити сам данас, нити ћу икада бити заинтересован да будем председник Српске напредне странке уместо Александра Вучића”.

Свестан да је све добио у политици и шире од Александра Вучића што није ни сањао у свом животу министар Стефановић каже да када Вучић одлучи да не буде председник Српске напредне странке, свакако не види себе у руководству страначке организације. Стефановић ипак самоуверено каже „Али, као што сам рекао, због Србије и њених грађана, искрено се надам да ће Александар Вучић још дуго водити највећу странку наше земље, у најбољем интересу људи Србије, баш као што је то чинио и до сада” Слични ставови били су иза време владавине Слободана Милошевића па смо видели да су се његови најближи сарадници од њега брзо оградили и напустили октобра 2000.године.

Срби као „уплакани“ народ ?

Председник Србије и СНС је негде био превише сигуран да ће спинована прича око разграничења са Приштином иако таква опција није реална по садашњем Уставу Србије и није добила потврду кроз владин предлог и мишљење парламента бити прихваћена и да добије ширу подршку у јавности рачунајући и у СНС.Председник Србије се „заиграо“ око свог виђења „компромисног решења“ за Косово кроз „разграничрње“ не само што није добио ширу подршку у СНС и међу грађанима већ је наишао на отпор у ЕУ пре свега у Немачкој и Францусјој али и Русији која је најавила да и ако Србија хипотетички „призна“ Косово за улазак у ЕУ она то неће урадити. То су потврдиле и земље ЕУ које нису признале Косово пре свега Шпанија.

Свестан да је концепт „разграничења“ споран и Уставно ,политички и међународно „проблематичан“ Председник Србије и СНС на седници ГО СНС каже „Моја политика да Србија сачува доста тога на КиМ је доживела пораз, та политика није победила, зато што Срби више воле да плачу над нечим што је давно изгубљено (него да добију нешто заузврат)… Све што смо могли да добијемо смо испустили и изгубили због реакција у Србији, које су осудиле сваки мој покушај (спровођења) косовске политике. Додао је да је прву рунду добила „Србија плакања, а не Србија која побеђује”. „Плашим се да нећемо имати нову шансу, али ћемо наставити да се боримо за наш народ на Косову и Метохији. Рационално гледано председник Србије је политику „компромиса“ преко „разгр“ничења” активирао као приватни и лични „пројекат“ а не као искристалисано решење базирано на ширем дијалогу и политичком компромису у Србији, и да је супротно постојећем Уставу Србије.

Вучић је за неуспех своје политичке концепције са Приштином у оптужио Србе као народ који воле да „плачу“, и на неки начин повредио национални понос сврставајући народ који предводи као „слабиће“ и као „поражрни народ“, а да је он (Вучић) ту да му врати самопоуздање и самопоштвање. Председник Вучић је јасно на Косову рекао да је Србија изгубила у рату 1999 године, и да се зна како се понаша поражена нација и држава. Председник Србије је таквим својим ставом видно смањио углед и међу грађанима Србије рачунајући и у бирачком телу СНС. Александар Вучић је негде себе видео изнад народа и историје и то има своју цену.Нема сумње да ће Александар Вучић извесно време бити јак ауторитет на полиитчкој сцени Србије ,али се видно „круни“ његов ореол „заштитника“ Косова и српских националних интереса.