Pročitaj mi članakJavnost u Srbiji funkcioniše po principu „uzbuđivanja“, uglavnom trodnevnog i medijski diktiranog, mada i društvene mreže imaju udela.
Заправо, има барем две јавности, мејнстрим којим Вучић диригује преко Пинка, Хепија и таблоида; и друга, мања, која живи под радним насловом „Вучићу, педеру“ и узбуди се, често са правом, око пакости и марифетлука режима.
Има додуше и трећи део, вероватно највећи, а то су људи који су развили одбрамбену опну против вести и свега јавног у сумњивом покушају да живе своје животе и чувају живце. Њих ћемо препустити разумљивој илузији да је то могуће.
Ниједна од поменуте две јавности није се узбудила што у затворској болници на наше очи цркава Милован Бркић, главни уредник магазина Таблоид, новине која је толико често превазилази границе опскурног да је мало ко уопште чита или узима за озбиљно.
Истина, кад је Бркића притворило па осудило у првом степену – па му продужило притвор до ко зна када – јавила су се новинарска удружења, било је текстова и реакција угледних колега, оних који се у нормална времена са Бркићем никад не би солидарисали.
Али, утисак је да је опште узбуђивање изостало – а без њега ће Бркић, сва је прилика, из затворске болнице отићи право у гроб.
То је, иначе, једина предност узбуђивања. Кад се надигне дрека, постоје одређене шансе да систем уради исправну ствар, не јер се дозвао памети, него јер жели да примири дреку. Као кад је недавно ухапсило насилника који је тукао жену на мртво име, а онда јој претио смрћу – тек кад је та жена на Твитеру написала шта јој се дешава.
Осим тога, узбуђивање јавности има само мане. Надражаји се ређају као на траци, афере имају небројене наставке, а људска пажња брзо попушта, па се тако јавности – овој или оној – свакодневно могу сервирати нове теме да би се заборавиле старе.
Откако је Бркић иза решетака јер је наводно под старе дане кренуо да насилно руши државу, јавност се узбуђивала свакојако. Због невремена, поплава, измештања Сајма, грађевинских подухвата бившег фудбалера, једне објављене карикатуре где се виде сисе, једне необјављене карикатуре где се не виде сисе, те наравно сталне претње коју за напредак Србије представљају „усташе, Шиптари и колективни Запад“.
У тој конкуренцији слабе су шансе Милована Бркића да изазове једно право и моћно узбуђивање. Осим ако не умре штрајкујући глађу у затвору, што изгледа свесрдно покушава. То би био потез очајника и хазардера.
Можда Бркић мисли да би тако напакостио Вучићу и раскринкао његов режим. Исто тако није искључено да ће Вучић (опет!) дојахати на белом коњу и као председник помиловати Бркића. То би било штогод, наш председник има меко срце и за оне који би главу да му скину!
Наш посао овде јесте да увидимо како је режим од једне будаласте изјаве човека који је познат по још будаластијим изјавама произвела малтене државни удар. Бркићеве речи – клинци да узму пушке, „идиоту“ да се откине глава и псовање председникове мајке – остале би у домену опскурног да их режимски медији нису умножили у милион примерака, објављивали по насловним странама и у дневницима.
Зато је Бркић ухапшен, осуђен првостепено на четрнаест месеци робије, преко сто дана је у апсу. Процењено је да не може да се брани са слободе, за разлику од бројних убица, мафијаша и нарко-босова који у најбољем случају имају наногицу.
Зашто Бркић не може да се брани са слободе? Јер је притвор једини начин да не понови дело, каже суд. Ако Бркић изађе, дакле, Србији прети страшна судбина да опет каже неку баљезгарију у камеру. Да понови вербални деликт.
Рачуна се на то да Бркића јавно нема ко да брани. Написао је и рекао у животу толико ствари које су га удаљиле од еснафа, увредио и оклеветао превише људи. Неће се јавити Репортери без граница, Брисел, амбасаде, моћне медијске корпорације.
Ваш колумниста се због тога осећа лоше. Да је ухапсило мене, или било ког из наше новинарске чаршије, сви побројани би се јавили.
Ствар је, дакле, опасна превасходно јер се једном грађанину чини тешка неправда. Али, можда је још опаснија јер је камен-међаш у могућој транзицији Вучићевог система – ако буде устребало, све мање ће личити на Орбанов, а све више на Ердоганов.
Бркић се можда некоме лично превише замерио па су у правосуђу ангажовани људи од задатка да га утамниче. Али, Бркић је и пробни балон. Ако због једне изречене глупости стварно умре у присуству ћутљиве јавности, онда све може.
А ако се тек тада јавност узбуди, биће то и лицемерно и прекасно.
Милован Бркић послао писмо из затвора, др Петровић га прочитао: Пада Вучић! ВИДЕОhttps://t.co/6N50zPNLQm
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 19, 2023
