Прочитај ми чланак"Задржите се сада на тој висини и јавите пролазак Загреба", биле су једне од последњих речи које је контролор лета у Загребу разменио са пилотом лета ЈП 550. Неколико секунди касније уследила је авионска несрећа са којом се мало која може упоредити.
Наиме, чак и у светским размерама, директан судар два авиона у лету изузетно је редак, а управо се то догодило на небу изнад Врбовца, око 35 километара од Загреба, 10. септембра 1976. године.
Југославија се тада, у време Хладног рата, налазила на међи истока и запада. Прелети изнад територије СФРЈ били су учестали, јер многе западне авио-компаније нису могле да лете изнад територија земаља Источне Европе, које су биле под утицајем тадашњег Совјетског савеза.
Авион ДЦ-9 у власништву југословенске компаније Инеx Адриа полетео је у 10.48 из Сплита за Келн/Бон са пет чланова посаде и 108 путника. Нешто раније, са лондонског аеродрома Хитроу у Турску је полетео још један авион, Хокер Сидели Тридент 3Б у власништву Бритиш ервејза, са 54 путника и девет чланова посаде.
Авионима су управљали искусни пилоти, за којима је било више од 10.000 сати летења.
Контрола лета: Који је ваш садашњи ниво лета?
ЈП550: 327.
Контрола лета: Задржите се сада на тој висини и јавите пролазак Загреба.
ЈП550: Којој висини?
Контрола лета: На којој сте сада у пењању, јер… Е, имате авион пред вама, на ИСН 335 са лева на десно.
ЈП550: Ок. Остајемо тачно 330.
Била је то последња порука авиона Инеx Адриа. Судар се, према извештају о авионској несрећи који је 1982. сачинио Југословенски комитет за транспорт и комуникацију, догодио у 10:14:41. Авиони су се сударили на висини од 10.000 метара при брзини од око 900 км/х.
Прегледом олупине утврђено је да је лево крило авиона Инеx Адриа пресекло пилотску кабину и предњи путнички део авиона Бритиш Ервејз. Експлозивна декомпресија Тридента изазвала је распад предњег трупа – Тридент је пао, ударио репом о земљу и проклизао на краткој удаљености. ДЦ-9, који је изгубио више од трећине левог крила, одмах је заронио носем и срушио се на земљу, ударивши прво у десно крило. Нико од 176 људи у оба авиона није преживео.
Полицајац који је међу првима стигао на место несреће пријавио је бебу на земљи која „и даље показује слабе знаке живота поред британског авиона, али чак и да је хитна помоћ стигла пре мене, било је прекасно да се спаси“.
Кривац за несрећу била је Контрола летења у Загребу. Упркос чињеници да је саобраћај изнад Југославије био густ, технологија коју су користили запослени у Контроли летења била је стара и недовољно добра. Осим тога, тих година је хронично недостајало квалификованих људи који би могли да обављају овај компликован посао, пише Индеx.хр.
На крају је дошло до тога да је контрола летења касно обавестила један од авиона да не полеће. Да је информација о контроли лета стигла у авион неколико секунди раније, несрећа би вероватно била избегнута.
Контролор летења Градимир Тасић (28) проглашен је кривим и осуђен на седам година затвора. Међутим, казна му је брзо смањена због побуне његових колега. Наиме, он је три дана заредом радио у смени од 12 сати јер је недостајало особља.
Делови тела и авиона падали са неба
Врбовчани не могу да забораве оно што се тог септембарског дана одвијало на небу изнад њихових глава. Судећи по њиховим каснијим сведочењима, прво се зачула велика експлозија, нешто као удар грома.
Али онда су видели два авиона како падају са неба. Један је падао право, други је кружио. Делови авиона, торбе, флаше и друге личне ствари путника падале су у радијусу од неколико километара. Али тела која су падала са неба била су много страшнији призор. Нека су били пресечена на пола, а нека су падала још увек везана на своја седишта.
Међу погинулима, најбројнији су били Немци, тачније становници Западне Немачке који су се враћали са летовања. Зато је ова несрећа била велика вест и у светској јавности.
Породице настрадалих су дуго после несреће обилазиле место пада авиона, а на једном месту је био и мали крст који је симболизовао сећање на катастрофу.
Несрећа је, иначе, остала запамћена као једина у историји Бритиш Ервејза са смртним исходом и једна од највећих на простору бивше Југославије.
Тужба против Србије
Пред судовима у Србији, коју Уставни суд у пресуди из 2016. која се односи на овај случај дефинише као једну од правних наследница СФРЈ, вођене су две парнице за накнаду штете, пише „Радио Слободна Европа“
Једна је она коју је покренуо Бритиш Ервејз, а која је завршила на суду у Стразбуру. Пре тога, деценијама уназад, поступак је вођен пред свим инстанцама судова надлежним за привредне преступе, па је тако доспео и до Врховног касационог суда и Уставног суда Србије.
Прву тужбу за накнаду штете Бритиш Ервејз је поднео три године након несреће Окружном суду у Београду у септембру 1979. године против СФРЈ – Савезне управе за контролу летења.
Окружном суду је било потребно 32 године да пресуди у корист Бритиш Ервејза и наложи Србији да исплати британској авио компанији накнаду штете у износу од данашњих нешто више од милион евра. Након тога другостепени, апелациони суд је преиначио ту одлуку.
Уследила је правна битка две стране, која и данас траје.
Врховни касациони суд, као највиши суд у Србији, 2012. године донео је пресуду у којој је већином одбио жалбе Бритиш Ервејза на пресуде апелационих судова које су оспоравале износ и начин обрачуна накнаде штете.
Бритиш Ервејз се затим жалио Уставном суду Србије. Авио компанија жалила се на повреду права на правично суђење и суђење у разумном року.
Четири године касније, 2016. Уставни суд доноси одлуку којом је утврђено да је повређено право Бритиш Ервејза на суђење у разумном року, али не и да је повређено право на правично суђење.
Након што је исцрпео сва правна средства у Србији, Бритиш Ервејз се обраћа Европском суду за људска права у Стразбуру, који је у септембру 2021. затражио је од британске авио компаније и државе Србије да одговоре на додатна питања у поступку.
Паралелно са тим, деветнаест чланова породица преминулих водили су парнични поступак за накнаду материјалне и нематеријалне штете пред судовима у Београду. Реч је углавном о члановима породица летачког особља Бритиш Ервејза. Није познато колику су накнаду тражили.
