Израелски премијер Бењамин Нетанијаху указао је током сусрета са својим српским колегом Александром Вучићем на дугу историју јеврејско-српских веза. Нетанијаху је споменуо ционисте из Србије и Јехуду Алкалаја, а Србе и Јевреје повезују и друге значајне личности и догађаји, а нарочито заједништво и борба против окупатора.

Рабин Јехуда Алкалај (десно)

1. Корени ционизма потичу из Земуна

Јехуда Алкалај, сефардски рабин и писац чије се идеје сматрају претечом ционизма, рођен је у Сарајеву, а 1825. године преселио се у Земун. Тамо је саградио сефардску синагогу и зачео идеју о повратку Јевреја у Израел. Друштво за повратак у Израел, прво те врсте на нашим просторима, Алкалај је основао 1840. године, а његови чланови окупљали су се у Београду и Шапцу.

Алкалајеве списе је касније наставио и разрадио Теодор Херцл, Јеврејин чија породица се из Земуна преселила у Будимпешту, а који се сматра званичним оснивачем ционизма.

2. Давичо спасао живот кнезу Милошу

– Извесни Јеврејин по имену Давид био је миљеник српског кнеза Милоша Обреновића. Турски паша позвао је Милоша да га посети у Калемегданској тврђави. Давид је упозорио кнеза да је боље да не иде. Милош га је послушао, што се касније испоставило као добра одлука, јер му се спремао атентат од стране Турака. Од тада, кнез је Давида од милоште звао Давичо – прича др Милан Кољанин, научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду..

Давидови потомци су касније усвојили презиме Давичо. Кољанин додаје и да је кнез Милош био познати заштитник Јевреја, који је њиховим трговцима давао посебне повластице и права, упркос негодовању домаћих трговаца.

3. Пријатељство из Другог српског устанка

Други српски устанак

– Корени српско-јеврејског пријатељства сежу у доба владавине Милоша Обреновића и Другог српског устанка. Обреновић је гајио симпатије према Јеврејима, а с друге стране, Јевреји са Петроварадина давали су снажну подршку устаницима. Заједничка историја пуна сукоба их је зближила и ојачала везе међу њима – објашњава  др Рубен Фукс, председник Савеза јеврејских општина у Србији.

Бројна сведочења из Другог светског рата, укључујући и књигу Јаше Алмулија „Живи и мртви“, показују да је српско-јеврејско пријатељство било снажно и у том периоду.

4. Заједничко страдање од руке аустроугарске војске

Јалија (Доњи Дорћол) након разарања од стране аустроугарске војске

Када су прве гранате из аустроугарских топова засуле Београд, понавише је страдала Јалија, јеврејска махала на доњем Дорћолу. О искреном пријатељству Срба и Јевреја, развијеном у тренуцима најужаснијих злочина које су чинили аустроугарски окупатори, сведочио је у својим списима јеврејски рабин београдске ашкенаске општине Игњат Шланк.

„Срби и Јевреји су у тим тренуцима братски делили сколониште и храну. Показивали су изузетну повезаност у тим тешким тренуцима“, пише рабин Шланк.

Срби и Јевреји у аустроугарском заробљеништву

Српски Јевреји делили су патњу српског народа у тим тешким годинама. Борили су се уз Србе, гинули на Мачковом камену, јуришали на Кајмакчалану, прешли Албанију и умирали од тифуса.

5. Одбрана Београда и храброст мајора Бераха

Данило Албахари је био поносан што је српски Јеврејин

Необична је прича о Данилу Албахарију, шпедитеру из Ђевђелије. Он је већ био јако стар и болестан, а Аустроугари су му понудили да се представи као бугарски Јеврејин, чиме би аутоматски био поштеђен ропства. Сведочења кажу да се, онако болестан, са тешкоћом усправио и поносно им одговорио: „Ја сам српски Јеврејин!“

Недуго после напада Аустроугарске почело је организовање грађана у одбрани града. Јеврејска омладина ревносно се организовала у згради старе синагоге, одакле су се придружили српској војсци. Уз паролу: „Образ Београда је светао!“, без колебања полетели су у редове српских војника.

У октобру 1915. године, у тренутку када је трећа офанзива Аустроугарске увелико била у јеку, српски Јеврејин, мајор Аврам Берах, преузео је вођство пуком српске војске који је херојском борбом одбранио територију и одбио налете знатно бројнијег непријатеља. За своје ратне подвиге Берах је одликован Карађорђевом звездом.

6. Јеврејин који је спасао Мирослављево јеванђеље

Аврам Левић

Начелник у Министарству финансија Краљевине Србије био је српски Јеврејин Аврам Левић. Када је велики део трезора у којем су се чувале резерве српског злата, новца и важних докумената пресељен из Београда у Крушевац, на његова врата закуцали су народни посланици Љубомир Давидовић и Војислав Маринковић.

Они су му на чување предали српско благо, међу којим се налазио и оригинални рукопис Мирослављевог јеванђеља из 12. века. Аврам Левић је прешао Албанију и безбедно допремио јеванђеље на Крф. Када је благо након тога укрцано на бродове у Сан Ђованију, аустроугарска војска је послала авион да те продове потопи. Пилот је био Србин из Аустрије, а ниједна граната чудом није погодила бродове.

7. Др Давид Албала, човек који је издејствовао милионски ратни кредит за Србију

Др Давид Албала

Капетан српске војске у борби против окупатора био је др Давид Албала, још један Јеврејин носилац Карађорђеве звезде. Албала је радио као лекар на броду, што је тада био веома исплатив посао. По почетку првог Балканског рата, напустио је тај посао и добровољно се придружио српској војсци, где је као лекар и српски официр учествовао у оба балканска и у Првом светском рату.

Никола Пашић га је послао у српску дипломатски мисију у САД 1917. године, а најзаслужнији је за кредит у износу од милион долара који је Америка дала Србији за куповину оружја.

– Давид Албала је веома значајна личност и за српску и за јеврејску историју. Он је у дипломатској мисији радио на пропагирању српских ратних циљева, претежно у јеврејским круговима. То је Албала и потврдио у својој биографији – објашњава др Милан Кољанин.

Др Кољанин наглашава да је поред Давида Албале, велику улогу имала и његова супруга Паулина Лебл Албала, која је у то време била на челу организације „Универзитетски образованих жена“ у Београду.

– То показује да се тада није гледала националност, већ образовање – каже др Кољанин, и додаје да је умногоме допринео и тадашњи врховни верски поглавар Јевреја Србије и Југославије, рабин Исак Алкалај, који је једно време боравио у мисији у САД, прикупљајући помоћ за српску војску и народ.

8. Краљевина Србија је друга земља на свету која је подржала идеју стварања Израела

Писмо Миленка Веснића, амбасадора краља Петра у Вашингтону, упућено др Давиду Албали, у којем се изражава подршка Србије у поновном стварању јеврејске државе.

Самостална држава Израел проглашена је 14. маја 1948. године, а важну улогу у овом догађају одиграла је и Србија. Прва влада, након британске, која је експлицитно подржала формирање државе јеврејског народа те 1917. била је влада Краљевине Србије која је потписала Балфурову декларацију, и то у тренуцима када је била под жестоким ударом окупатора.

Миленко Веснић, српски амбасадор у Вашингтону тада је, у свом писму подршке јеврејском народу, између осталог написао:

„Како да не учествујемо у тежњама и патњама јеврејског народа, кад су се наши земљаци Вашег порекла и Ваше вере борили за своју српску отаџбину исто тако храбро као и наши најбољи синови?….Нама ће бити жао, ако нас и један од наших суграђана Јевреја буде напустио и вратио се у своју обећану земљу, али ћемо се тешити надом, да ће нам они оставити замашан део својих срдаца и постати најјача веза између слободног Израела и Србије“.

9. Патриотски чин Станислава Винавера

Разбеснео Бугаре: Станислав Винавер

Станислав Винавер је добровољац у балканским ратовима, у којима је неколико пута рањаван, а са мајком Ружом, пољском Јеврејком преживео је албанску голготу и дошао на Крф.

Он је предводио последњу чету југословенских добровољаца возом из Русије. Пре уласка у Србију, воз је пролазио кроз Бугарску, где је прављена двочасовна пауза, али је српским војницима изричито забрањено да излазе из вагона.

Користећи бугарску небудност, Винавер је повео чету у град. Наредио је стројени корак којим су ишли до цркве Свете Недеље, где је са свим војним почастима одата пошта моштима краља Стефана Уроша Милутина.

Када су Бугари сазнали шта се десило, чета је већ била близу Ниша. Ово је схваћено као велика ароганција победника над пораженом Бугарском, која је тражила казну због „тешког кршења мировних одредби.“ уз дипломатски интервенцију, бугарски захтеви остали су неиспуњени.

10. Хор „Браћа Барух“, настарији јеврејски хор у Европи

Хор „Браћа Барух“ 

Формиран у време еманципације Јевреја у Србији, овај хор постоји и дан-данас и изводи песме на хебрејском, јидиш и ладино језику.

– Српско-јеврејско певачко друштво основано је 1876. У почетку је то био мушки хор, а данас је састав мешовит. Назив „Браћа Барух“ преузет је 1952. године, а интеркултурни дијалог је остао наша идеја водиља – каже председница хора, Марлена Винбергер-Павловић.

(Блиц)

Oznake: Jevreji, prijateljstvo, Srbi