Прочитај ми чланак
Просечне плате од безмало хиљаду евра и пензије од око 580 евра Словенцима нису више довољне за животни стандард на који су навикли у најбољим годинама, а биће и мање. Влада је срезала и разна социјална давања, а предстоји реформа тржишта рада и пензионог система.
Кад су Словенци почели да користе евро, њихов животни стандард био је међу највишим у овом делу Европе. Пет година касније, новчаници се тање, а смањењу плата и пензија још није крај, јер их реформа тржишта рада и пензионог система тек чека. Реформа је, уз спасавање банкарског сектора, услов оживљавања словеначке економије.
Просечне плате од безмало хиљаду евра и пензије од око 580 евра Словенцима нису више довољне за животни стандард на који су навикли у најбољим годинама, а биће и мање. Влада је већ срезала пензије веће од 600 евра, као и разна социјална давања.
Словенце, међутим, тек чека реформа тржишта рада и пензионог система. Посебно драстичне биле би измене закона које ће олакшати отпуштање радника и подићи старосну границу за пензионисање.
Радован Жерјав, министар привредног развоја Словеније каже да им је амбиција да до краја године земља добије прилагодљиво тржишта рада, односно да промена броја радних места буде једноставнија.
„Тврдим да би то водило у већу запосленост. Привредници се у несигурним временима због крутог законодавства не усуђују да запосле више људи, јер не могу да их отпусте ако остану без поруџбина“, каже Жерјев. То је, уз преузимање ненаплативих кредита од банака, једини начин да се оживи економска активност, кажу у влади.
Јесен у Словенију не доноси само туробно време, таква је и прогноза Уреда за макроекономске анализе и развој. Та владина канцеларија каже да ће овогодишњи пад БДП бити два одсто, што је двоструко више него што је речено у пролећној прогнози.
Економски раст Словеније ранијих година подстицали су јефтини кредити. Када су пресахли због светске финансијске кризе, остала је рецесија.
Директор Канцеларије за макроекономске анализе Владе Словеније Боштјан Васле каже да су брзе реформе услов за економски раст. „Прогноза је лошија, јер наши трговински партнери, посебно у Европској унији, такође очекују погоршање економске ситуације, али пре свега због недостатка структурног прилагођавања наше привреде“, каже Васле.
Словеначка привреда зависна је од извоза, а потражња за аутомобилима и апаратима за домаћинство, на пример, у време кризе пада. Новинар Примож Цирман каже да је постојала прича о успеху када је Словенија хватала спољне циљеве, као што су ЕУ, НАТО, евро, што сада није више случај.
Криза у Словенији је, колико економска, толико и политичка, јер предлози владе десног центра са малом већином у парламенту, наилазе на јак отпор опозиције левог центра и синдиката.
Дејан Турк, председник Удружења менаџера Словеније, каже да су неопходне радиклане промене у односима државе, појединца, привреде и синдиката.
Словеначка влада одлучна је да кризу победи без помоћи са стране и демантује да ће постати шеста чланица еврозоне која тражи помоћ Европског механизма за стабилизацију. Штавише, поставила је циљ, већ 2015. године ослободиће се дугова и трошиће онолико колико ствара.
( РТС )
