Прочитај ми чланак
Сукоб верника и радника који желе да изграде брану у близини манастира Ваљевска Грачаница, поприма све веће размере.
Данас око 10 часова радници Завода, који копају око цркве уз сам темељ, добили су кордон од 20 полицајаца да их чува од народа. Из дана у дан све је веће незадовољство међу верницима, јуче је ухапшен отац Антоније, у данас му је одређен притвор у трајању од 8 дана.
Верници се окупљају у великом броју у жељи да сачувају светињу, мирно стоје и моле се Господу.
Званично саопштење поводом Ваљевске Грачанице – Епархија ваљевска
Имајући у виду забринутост, а и делимичну смућеност јавности око тренутних збивања у древној Светињи ваљевског краја – манастиру Грачаници, Епархија ваљевска сматра да је неопходно да се путем званичног саопштења укаже јавности на околности и чињенично стање које влада у Манастиру, да би завладала транспарентност, а не мрак неинформисаности и дезинформисаности.
Ретроспективно посматрајући генезу стања, треба споменути да је још пре тридесетак година донесена, од стране државе, одлука о изградњи водо-акумулације Стубо-Ровни, дакле, језера – бране, која би, како држава тврди, снабдевала водом колубарску долину, којој ће бити, а по њиховим проценама и већ јесте неопходна вода. Ова одлука државе је пропраћена и потписаним уговором са Црквеном општином Грачаница, то јест са тадашњом Епархијом шабачко-ваљевском. Обнављањем Епархије ваљевске 2006. године, наслеђено је формално-правно стање на терену без могућности мењања договореног уговором.
Епархија ваљевска је од самог почетка, а тако и до данас, упознавши се са стањем које је наследила, борила се да изнађе, за све стране, прихватљиво решење. Своју бригу за Светињу, артикулисала је најпре тиме што је упутила предлог, Светом Архијерејском Синоду СПЦ да би се вратио овој древној Светињи њен првобитни статус манастира, а исто тако да би се у обновљени манастир уселили монаси који би оживели манастир. За реализацију овога, били су неопходни разговори са ЈП „Колубара – Ровни“, са којима смо успели да постигнемо само један споразум (од више предложених) али важан за Грачаницу, а то је: да монаси, братство Свето-Архангелске обитељи, остану у манастиру и врше богослужења и монашко правило све док је то могуће.
Наша даља брига за Грачаницу, а исто тако за њену околину и народ који живи у Ваљеву, настављена је одговорним и опрезним консултацијама стручних људи – експерата, прикупљајући елаборате, али и ослушкујући глас верног народа. Тражили смо решење како би се задовољили сви параметри и, како мислимо, најбоље могуће компромисно решење је да се висина бране задржи на коти 333. Тиме би се очувала Светиња, а и природна, одбрамбена граница, изнад које почиње порозно, кречњачко, тло кроз које би отицање воде из акумулације угрозило природне изворе воде у околини Ваљева.
Епархија, дакле, настоји и настојаће на томе да се изнађе најбоље обострано решење ове ситуације, коју је Епархија ваљевска, опет понављамо, затекла 2006. године својим васпостављењем.
Поред формално-правне и стручно-научне стране питања Грачанице, појавили су се ових дана додатни (новонастали) проблеми који су везани за опстанак ове Светиње, а на које би желели да се осврнемо да не би било нејасноћа и магловитости.
Наиме, после дуготрајног манастирског мира, редовног богослужења и васпостављеног монашког – општежитељног поретка, којег смо, како смо горе споменули, путем предлога САС СПЦ остварили, сада у манастиру Грачаници нажалост више тога нема.
За оне који су имали прилике да посете манастир Грачаницу, до недавно било је право задовољство доћи у ову Светињу, помолити се, духовно освежити, предахнути и одморити се од световних брига. Међутим, од недавно, са почетком, односно обнављањем радова од стране Завода за заштиту споменика културе Ваљево, на археолошким истраживањима око и у самом манастиру, а на основу уговора као и решења министарства Културе од 14.07.2011. године, и сагласности ЕУО Епархије шабачко-ваљевске Бр. 1719 од 11. новембра 2002. године, појавила се група људи, који у својој жељи да одбране Светињу, нажалост несвесно угрожавају њен физички опстанак.
Археолошки радови на територији уже порте и храма манастира Грачанице, одобрени су, како смо горе навели, писменим благословом и сагласности од стране ЕУО-а Епархије шабачко-ваљевске. Како нас Завод уверава, ови радови нису рушилачког карактера, и немају никакву везу са потстицањем потапања, рушења или оскрнављења Светиње, већ напротив, имају за циљ утврђивање древности и културне вредност Светиње (са археолошког аспекта, јер постоји и духовни аспект), која би само додатно апострофирала драгоценост њену.
Монаси Грачанице, који у духу учења Цркве, молитвом и постом, призивањем Бога и Његове Свете Воље да буде посреди у решавању настале проблематике, упутили су ових дана писмо у којем драматично саопштавају да је њихов даљи опстанак у Светињи угрожен од стране ове групе људи који су унели својим световним начином протеста, потпуни безпоредак који је пореметио духовни, монашки и манастирски ритам – динамизам живљења, који је обновом ове Светиње у самом почетку васпостављен.
По речима братије, окупљени се владају по законима световне самовољности, која се састоји у непоштовању самог места на којем јесу, манастирског реда и поретка, а и њих самих, непослушношћу и провокацијама. Овакво понашање за оне који се сматрају Православним Хришћанима недопустиво је и не приличи месту и Светињи, јер то је манастир, а такво понашање није одбрана манастира.
Продужетак оваквог стања по речима монаха угрожава њихов даљи опстанак у Светињи, а то значи да њиховим одласком би се само убрзао процес нестанка Грачанице.
Овакав начин одбране Грачанице, не може да има, на првом месту, благослов Игумана манастира Грачанице, који је и задужен за ред и поредак у манастиру, нити пак, иза оваквог начина одбране Грачанице стоји Епископ и Епархија.
Монаси су на крају своје молбе упутили и драматичан апел Епархији и држави да им се обезбеди неопходна заштита, јер уколико је не добију, неће психофизички моћи да наставе са својим послушањем и биће приморани да напусте манастир.
Да би све било најтранспарентније и најчињеничније и истинитије, треба споменути једну врло важну чињеницу, а то је да доласком монаха у Грачаницу, ова Светиња је оживела, не само молитвено, већ и физички, дакле, њиховим радом на уређењу и благолепију како самог храма (који је фактички био запуштен и предан потопу и пре потопа), тако и партерног дела, дакле, уже и шире порте.
На крају желимо да нагласимо да је Епископ лично упозорио организаторе окупљања да је молитвени поредак и мир, без којег нема богослужбеног поретка (јер такав поредак, особито када је у питању служење Свете Литургије, потребује психофизичку припрему и сабраност, дакле, мир), не сме да се омета нити пак угрожава, што се није послушало.
Ми разумемо окупљене да им је циљ одбрана и заштита Грачанице, али не можемо, нити хоћемо разумети овакво понашање које се манифестује из дана у дан у манастиру, и које, по саопштењу монаха, озбиљно угрожава њихов даљи опстанак у манастиру.
Апелујемо на све, да се монасима обезбеди потпуни мир у манастиру и неопходно потребна приватност, како би манастир наставио да живи, јер без монаха, на велику жалост, био би угашен – затворен.
Нека Бог мира и љубави да свима нама мудрости и правилног расуђивања, да све што чинимо, чинимо и по срцу и по разуму, а на опште добро.
(срби на окуп, епархија ваљевска)
