Прочитај ми чланак
Бугарска жели да услови приближавање Србије и Македоније Европској унији решавањем неких отворених билатералних питања, пише данас Дојче веле.
Недавно је бугарски министар спољних послова Николај Младенов изјавио да би „Бугарска требало да дефинише смернице за политику према својим суседима у оквиру евроинтеграција земаља Балкана“, не желећи да о тим смерницама детаљније говори.
У Србији је овог пролећа доста негативних реакција изазвала потпредседница Бугарске Маргарита Попова која је приликом једне трибине у Босилеграду, обраћајући се припадницима бугарске мањине, изјавила да Србија неће постати чланица ЕУ уколико не реши проблем бугарске мањине.
Попова је том приликом рекла и да ће Софија употребити право вета како би осигурала поштовање права бугарске заједнице у Србији .
Политиколог Марин Лесенски у планираним смерницама види добро средство против напетости између Бугарске и њених суседа.
Тако ће из политике бити протеране непромишљене изјаве владиних кругова у Софији и популистички написи бугарских медија, сматра Лесенски.
Он је нагласио да о историји морају да расправљају историчари, а да се од политичара очекује да решавају практична билатерална и трилатерална питања, привредне и трговинске односе, инфраструктуру и енергетске пројекте.
Према Лесенском, Бугарска, као чланица ЕУ, има обавезу да увек у билатералним односима поступа одмерено.
Бивша шефица бугарског тима у приступним преговорима с ЕУ Антонаета Приматарова подсећа да би инструментализација европских перспектива Србије и Македоније у сврху решавања отворених суседских спорова била врло неприлична и неукусна.
Приматарова као пример наводи гранични спор између Словеније и Хрватске због којег је Словенија годинама блокирала Хрватску.
Тај спор је, додаје Приматарова, имао јасну правну димензију, док је бугарско-македонске спорове око језика, историје и културе врло тешко правно дефинисати.
„Надајмо се да нећемо доживети бугарски наставак сулуде свађе између Грчке и Македоније око имена“, закључила је Приматарова.
(Танјуг)
