Прочитај ми чланак
Драган Ђилас је на 99 година уступио земљиште у срцу Београда Шутановцу, где овај гради луксузни објекат!
У Скерлићевој број 20 на Врачару, министар одбране у Влади Србије и потпредседник Демократске странке Драган Шутановац са супругом Маријом, једном кипарском компанијом и осам инвеститора од којих су неки прилично познати јавности, гради луксузни стамбено-пословни објекат.
Брачни пар Шутановац и остали инвеститори планирају на Врачару да саграде 3.764,27 квадратних метара и то 1.155,82 квадратна метра подземно, а 2.608,45 квадратних метара надземних етажа. Решењем о одобрењу изградње предвиђено је да у објекту буде саграђено девет станова, један локал и 24 гаражна места, а у закуп на 99 година, решењем градоначелника Београда, инвеститорима је уступљен неопходан део градског земљишта јавној својини.
Уз Драгана Шутановца и његову супругу Марију која је кћерка певача Мирослава Илића, у изградњи учествује и Миа Зечевић (кћерка некадашњег генералног секретара ФК Партизан Жарка Зечевића), Гордан Петрић (бивши фудбалер и потпредседник ФК Партизан), Немања Видић (фудбалер енглеског Манчестер јунајтеда) , Драган Петрић, Драгиша Вујошевић, Зоран Јанковић, Ненад Ђорђевић и офшор фирма Vilab Pharm LTD из Лимасола на Кипру. Одобрење за изградњу прво је гласило на Милоша Рутовића и грађевинско предузеће Трешња д.о, али су се накнадно појавили нови инвеститори, укључујући министра и његову супругу, у чију корист градска власт мења раније донети акт.
Упркос томе, на информативној табли која је постављена на градилишту у Скерлићевој 20, наведени су сви подаци које налаже Закон о планирању и изградњи, осим оног најбитнијег – ко је инвеститор. На табли се загонетно наводи „група грађана“ и број решења о одобрењу за изградњу. Радове изводи фирма Hytegra д. о.о. и они су почели 9. марта ове године, са роком завршетка до 1.3.2013. На табли такође стоји да су одговорни пројектанти Татјана Мићић и Рашко Шетровић и надзорни орган Слободанка Бакић.
Као представник инвеститора пред надлежним градским органима појављивао се Драган Петрић, који је од Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове града Београда 20. јула 2011. затражио издавање новог решења о одобрењу изградње, како се у самом захтеву наводи, „због промене инвеститора“. Градски секретар за урбанизам и грађевинске послове Милан Вуковић 17. јануара 2012. доноси ново решење којим је променио раније правоснажно решење о одобрењу изградње (IX-04 бр. 351–322/2009) од 4. 2. 2010. Првобитни инвеститори изградње били су ГТП Трешња експорт-импорт д. о.о. из Београда и Милош Рутовић, а њима је одобрена изградња 3.863,49 квадратних метара стамбено-пословног простора.
Фирма ГТП Трешња је према подацима Управе за јавне набавке, 31.8.2009. године потписало уговор са Министарством одбране о извођењу радова на гасној и водоводној инсталацији и инсталацији санитарне опреме. Вредност посла је била 19,8 милиона динара, а уговор је додељен у рестриктивном поступку јавне набавке.
На захтев групе од 11 нових инвеститора, међу којима је брачни пар Шутановац, градске власти су одобриле промену „организације простора, габарита, промену броја локала и стамбених јединица“, као и промену „материјализације фасаде“. Новим инвеститорима се одобрава изградња објекта чија површина је већа за 99,22 метра квадратна у односу на површину из ранијег одобрења. Такође, извршено је повећање површине највеће надземне етаже „тако да стварна заузетост износи 63,38% (473 м2), у односу на раније одобрење од 57,8% (426 м2). Укинут је део сутеренске етаже који је био намењен станарским оставама и смањен је број станова и локала. Што се тиче 24 паркинг места у два нивоа подземне гараже, тај број је остао непромењен. Уместо 17 станова и два локала гради се 9 станова (на сваком спрату по два) и један локал.
„Уместо претходно два пројектована локала сада је пројектован само један локал са галеријом оријентисан ка улици. Уместо два стана, превиђен је један стан са галеријом оријентисан ка дворишту“, наводи се у образложењу измењеног одобрења за градњу. Промену првобитног одобрења за градњу надлежни у градском Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове образложили су аргументима да је „дошло до промене титулара права коришћења и права закупа на катастарској парцели на којој је одобрена изградња објекта и права својине на постојећем објекту на предметној парцели“.
Дакле, нови инвеститори претходно су постали власници станова који су се налазили у Скерлићевој 20, на месту где се сада гради луксузни пословно-стамбени објекат. На једном од станова површине 63 метра квадратна право својине имају Марија и Драган Шутановац и то по 1/10 идеалних делова, док Немања Видић има 3/10, Драгиша Вујовић 1/10 и фирма Vilab Pharm LTD са Кипра 4/10. На друга два стана идеалне делове права својине имају остали инвеститори: Миа Зечевић, Ненад Ђорђевић, Зоран Јанковић, Спасоје Ивановић, Гордан и Драган Петрић.
Цео комплекс гради се на катастарским парцелама КО Врачар број. 1846/1, 1846/2, 1846/4, 1846/5 и 1847/5, с тим што се парцела број 1846/2, укупне површине 744 квадратних метара, води као државна својина, а право њеног коришћења имају власници посебних делова већ постојеће зграде и Град Београд. Због тога је још раније, на основу решења Града Београда (бр. 463–630/08, од 18.3.2008), уписана забележба закупа осталог грађевинског земљишта у државној својини и то на рок од 99 година, у корист првобитних инвеститора ГТП Трешња и Милоша Рутовића.
Када су се у грађевински подухват у Скерлићевој улици укључили министар Шутановац, његова супруга Марија и остали инвеститори, парцела у државној својини практично мења дотадашње закупце. Новим инвеститорима градоначелник Београда је својим решењем (бр. 463–4821/11-Г од 29.12.2011), дао у закуп на период од 99 година 204/291 идеалних делова катастарске парцеле број 1846/2. Потом је Градска дирекција за грађевинско земљиште града Београда извршила промену ранијег уговора о закупу земљишта из 2008. године, па је са новим инвеститорима 12.1.2012. године закључила нови уговор бр. 2366/0815–0-II-3.
Ако се у виду има то да у овом подухвату учествује 10 лица и једна фирма, а да се гради 9 станова и један локал, онда би свака стамбена јединица требало да има површину од око 250 квадратних метара, али и по два подземна гаражна места. Ово велелепно здање налазиће се у непосредној близини Храма Светог Саве и Народне библиотеке Србије. На сајту фирме ABA Consult д. о.о. из Београда, која је још 2007. пројектовала зграду за потребе првобитних инвеститора, налазе се три фотографије њеног будућег изгледа. Без обзира на то што су Шутановац, његова супруга и остали инвеститори накнадно, према својим афинитетима, мењали пројекат, изглед комплекса би требало да буде приближан оном на објављеним фотографијама.
Упркос томе што Шутановац у Влади Србије обавља изузетно одговорну функцију, није нашао за сходно да обавести јавност да је отпочео са инвестиционом градњом пословно-стамбеног објекта у Београду. То отвара кључно питање – одакле министру новац за ову инвестицију?
У имовинској карти коју је Шутановац доставио Агенцији за борбу против корупције пише да остварује месечне приходе од 103.037 динара по основу обављања функције министра, као и приход од 671.835 динара по основу обављања функције члана УО Директората цивилног ваздухопловства, а у мају 2010. објављено је да је Шутановац одлучио да накнаду у Директорату поклони у хуманитарне сврхе, а о томе су писали дневни листови „Прес“ и „Блиц“.
Према подацима из имовинске карте, министар Шутановац од имовине поседује једну трећину петособне куће чија је површина 157,5 квадратних метара, као и 1/3 њиве површине 3,5 хектара, али према доступним подацима није пријавио власништво на једној десетини стана у Скерлићевој где сада гради зграду. У својству министра одбране он од новембра 2007. године користи државну резиденцију површине 180 квадратних метара на Дедињу. Његова супруга Марија је директор људских ресурса Hypo Alpe-Adria банке у Београду, а претходно је била директор маркетинга у Делта банци Мирослава Мишковића. Истовремено, госпођа Шутановац је и члан УО Академије за банкарство и финансије, коју је 2005. године основала Народна банка Србије. Академија функционише као фонд НБС, а са циљем професионалне едукације запослених у НБС и банкарском и финансијском сектору Србије.
(Двери)
