Прочитај ми чланак
Шта ако Башар ел Асад буде збачен са власти, а замене га екстремни исламисти?
Агенцијска слика кратера експлозије у којој је демолирана зграда војне обавештајне службе Сирије, а у којој су том приликом погинули министар одбране, министар унутрашњих послова и заменик начелника Генералштаба,јасно демантује да је напад извршио камиказа припадник обезбеђења самог председника Башара Асада. Светске агенције пожуриле су да јаве о појединцу који је напао зграду у којој је седиште Националне безбедности Сирије. Наиме, кратер на улици дубине од најмање пет метара не може бити последица напада појединца опасаног експлозивом, овакав кратер може изазвати само детонирање огромне количине експлозива смештене одмах испод улице. Како се онда експлозив нашао испод улице?
Не верујем да је неко копао ноћу баш испред главног улаза у главну зграду сиријских обавештајаца и безбедњака да би ту сместио експлозив. Нити је неко могао неопажено да унесе тако велику количину експлозива у зграду.Oсим тога, кратер експлозије је на улици, а не у згради, иначе би се зграда комплетно срушила. Главна зграда сиријске Националне безбедности налази се у непосредној близини зграде амбасаде једне велике силе, у којој од почетка кризе у Сирији нема дипломата. А било их је некада много. Не знам да ли су онако, по подне и ноћу, мало копали тунел према сиријским обавештајцима и њиховој згради. Сасвим је могуће, јер Сиријци тврде да су у згради те амбасаде прошле године извођени радови, иначе, платнима скривени од погледа радозналих. Не знам је ли заиста реч о тунелу ради електронског прислушкивања зграде Националне безбедности Сирије, али рат тунелима потиче још из времена глобалног супарништва Совјетског Савеза и САД.
Познати су тунели и контратунели у Берлину копани управо за електронско надгледање оне друге стране. И у тим тунелима било је експлозива, истина биле су то мање количине довољне за урушавање тунела и уништење електронске опреме у случају да противник изненада открије тунел и уђе у њега. Како Руси у Дамаску имају врло снажан обавештајни центар за цели Блиски исток, не би ме изненадило постојање разних тунела у главном граду Сирије. Где у тим и таквим тунелима уместо уређаја за електронско праћење само сместите 500 кг ТНТ-а и чекате. Када вам се учини да је дошао тренутак да су противници у оближњој згради, у репрезентативном броју и по функцијама врло важни, да су окупљени око софре за чај, само активирате даљински окидач.
Фантазија? Проверите чија се то амбасада налази врло близу зграде сиријске Националне безбедности у Дамаску. Како је онда могуће да је та амбасада добила ту локацију? Познаник из Дамаска ми каже: „Па лепо је место, најбоља локација у Дамаску”. Што значи да никада не би требало становати непосредно уз амбасаду неке велике силе.
Кључ мира на Блиском истоку одувек је био у Дамаску. Нема већег рата на Блиском истоку ако у њему не учествује и Сирија. Председник Башар ел Асад могао је да заузда терористичке ударе Хезболаха на Израел, или да ризикује ескалацију. Пре неколико година није то учинио, после се мало више ослонио на Техеран, и сада стижу рачуни, који кажу да је Иран спреман да ратује с Израелом до последњег Сиријца.
Када је 2000. године умро тадашњи председник Сирије Хафез ел Асад јавиле су се сумње да ли ће његов син стићи да се учврсти на власти, будући да није имао добре везе ни у партији БААС, ни у армији, па ни у обавештајним службама. Неки су страховали да ће одлазак Хафеза ел Асада довести до хаоса у Сирији, али је већина ипак сматрала да ће то помоћи Сирији да се ослободи своје изолованости, да се отвори ка Западу и уђе у коначне мировне преговоре с Израелом.
Док је тата имао израз препредене сфинге, син наследник нежног погледа као да се неугодно осећао у приликама када је морао да обуче војну униформу. Тата се никада није срео ни са једним Израелцем, а остали арапски лидери су редом „капитулирали”: Хусеин, Садат, Мубарак. Зато се и с оптимизмом гледало на младог, тада 34. годишњег наследника Башара, школованог у Великој Британији, који је био на челу сиријске компјутерске компаније и наводно никада није био оптерећен историјом. После, као председник ипак је постао њен заробљеник.
Побуна у Сирији има мало везе с тежњама Сиријаца да живе у демократији. Прави разлози за грађански рат налазе се у Техерану. Јер војна рута до Техерана води кроз Дамаск. Само је питање – шта ако Башар ел Асад буде збачен са власти, а замене га екстремни исламисти?
(Политика, Мирослав Лазански)
