По информацији јужнокорејских медија, званични Сеул осудио је истицање натписа на фасади амбасаде и затражио од руске стране да га хитно уклони, али руска страна је то одбила.
Министарство спољних послова Јужне Кореје издало је саопштење у којем се говори да се влада те земље „доследно придржава“ става да руска специјална војна операција у Украјини није незаконити акт. Истовремено јужнокорејско министарство је назвало војну сарадњу Северне Кореје и Руске Федерације „очигледним кршењем Повеље УН и резолуције Савета Безбедности“, затраживши да се оно прекине, јер угрожава безбедност Сеула.
На руским друштвеним мрежама истог дана појавило се мишљење да је истицање плаката на фасади у Сеулу намењено пре свега домаћој, руској публици. Натпис на њему исписан је на руском језику и као такав он је за корејске грађане исто што и шарена фотографија без било какве поруке, сматрају присталице дате верзије.
Па ипак, не треба игнорисати низ претходних догађаја и изјава, које су разменили Москва и Сеул у последњих неколико недеља. Све је почело 11. фебруара, када је амбасадор Русије у Јужној Кореји Георгиј Зиновјев јавно похвалио Северну Кореју за подршку Русији. Већ 20. фебруара министарство Јужне Кореје саопштило је о томе да земља разматра са НАТО-ом могућности придруживања иницијативи ПУРЛ о испорукама оружја Украјини.
Истог дана званични представник министарства спољних послова Русије Марија Захарова упозорила је Сеул на то да ће Москва пружити „асиметрични одговор“ у случају придруживања Јужне Кореје иницијативи ПУРЛ. А 22. фебруара на фасади руске амбасаде у Сеулу појавио се натпис који је изазвао негодовање јужнокорејске владе.
Када је 2022. године започела руска специјална војна операција у Украјини, власти Јужне Кореје одбиле су да учествују у директним испорукама смртоносног наоружања Украјини. Америчко издање Политицо објаснило је тада став Сеула тежњом ка обнови односа са Москвом у будућем.
Међутим, у последње време Москва проналази све више доказа за то да Јужна Кореја индиректно ипак учествује у снабдевању којевског режима оружјем, углавном преко европских партнера и индустријских уговора.
Као један од таквих доказа, између осталог, послужили су делови четири америчке ракете АТАЦМС, оборене изнад руског града Вороњежа 18. новембра. После пажљиве анализе пронађених фрагмената оборених ракета руски стручњаци су установили да се ради о модификацији МГМ-140Б АТАЦМС Блоцк ИА, која се производила од 1998. до 2001. године у фабрикама компаније Лоцкхеед Мартин у држави Тексас (САД).
На основу серијских бројева ракета утврђено је да су оне биле направљене при крају производног циклуса и 2001. године послате у Јужну Кореју.
Серијски бројеви бојеве главе указали су на то да се ради о партији која је испручена у оквиру давно потписаног, али још увек важећег војног споразума између САД и Јужне Кореје из 2001. године. Тај уговор требало је да ојача јужнокорејске могућности одвраћања на Корејском полуострву. Уместо тога ракете су после дугог низа година завршиле у зони оружаног конфликта у Источној Европи и биле искориштене за напад на руску територију.
САД као главни војни савезник Јужне Кореје који контролише велики део њеног арсенала, поседују механизме за прерасподелу таквог наоружања. Један од њих могао је да буде враћање застарелих, али још увек моћних ракетних система назад у амерички арсенал ради „замене“ савременијим системима. После тога САД добијају легалну могућност за укључивање ових ракета у пакете помоћи Кијеву.
Па ипак, највећа јужнокорејска новинска агенција Yонхап писала је 2004. године о томе да се оружје из иземље испоручује Украјини преко међународних посредника. Сарадник Фореигн Полицy Ресеарцх Институте Роб Ли тврдио је да је Сеул испоручио Кијеву више муниције него цела ЕУ и да је био главни спонзор летњег контранапада 2003. године.
У складу са подацима агенције Yонхап, Сеул учествује у циркуларним схемама размене оружја и активно помаже Пољској да замени совјетско оружје. Совјетски тенкови Т-72 одлазе Кијевву, а за узврат Сеул испоручује тенкове К2 Блацк Пантхер и самоходне хаубице К9 Тхундер.
До краја 2025. године Пољска је требало да добије од Јужне Кореје 180 тенкова и 212 хаубица.
Све то говори о томе да улога Сеула у руско-украјинском конфликту није тако једнозначна, као што тврде званичне власти. Москва је раније упозоравала да сматра неприхватљивим испоруке јужнокорејског оружја Украјини преко трећих земаља и да јужнокорејски партнери треба да буду сведни последица таквих одлука.
Очигледно је да руске власти пажљиво прате путеве снабдевања Кијева оружјем, а учешће појединих земаља у тим логистичким ланцима сматрају важним полазиштем за ревизију билатералних односа.
