Режимски медији успели су да код већег броја пензионера створе уверење да им пензије исплаћује лично председник Александар Вучић, и да, ако он не буде на челу државе, неће бити ни пензија.
Пензионери чине значајан део бирачког тела, и то углавном Вучићевог. Зато, када је председников рејтинг пољуљан, увек игра на сигурну карту – додворавањем пензионерима кроз повећање пензија.
Ни овога пута није другачије. У атмосфери друштвене напетости која траје скоро седам месеци, односно од пада надстрешнице у Новом Саду, али и у тренутку када се у јавности покреће прича о могућим ванредним изборима, председник Вучић најављује да је у плану повећање пензија и минималне зараде до краја године.
Чињеница је да пензионери, нарочито они који примају пољопривредну пензију, и радници са најнижим платама тешко живе, те им свако повећање значи да лакше прегурају месец – нарочито у последњих неколико година високе инфлације и непрестаних поскупљења.
Међутим, председник Вучић и остали представници власти имали су много прилика да побољшају њихов положај, само што се те прилике нису поклапале са падом председниковог рејтинга, па су често остале неискоришћене.
И имају прилику сваке године, јер се, по закону, пензија усклађује једном годишње са инфлацијом и растом зарада. На пример, држава је прошле године чак закинула пензионере за 3,53 одсто, јер увећање од 10,9 одсто од 1. децембра 2024. није пратило раст зарада.
Сада, како председник најављује, држава планира да им то „врати“, јер им је, каже, „дужна“. А дужна им је много више од тога, јер пензије каскају и за трошковима живота и за растом зарада.
Слична је ситуација и са минималцем. Висину минималне зараде сваке јесени договарају Влада, синдикати и послодавци. Положај запослених са најнижим примањима могао је да буде много бољи да је Влада макар једном пристала на захтеве синдиката који годинама указују да минимална зарада у Србији није плата за живот већ за преживљавање.
Према подацима Еуростата, Србија је при дну лествице по висини минималне зараде у Европи. Горе од Србије једино су Албанија, Северна Македонија и Бугарска.
Држава се на све захтеве синдиката оглушила и оправдала их тиме да се „мора водити одговорна економска политика, како буџет не би био угрожен“.
Економски стручњаци упозоравају да најављено повећање пензија и плата представља једну врсту „хеликоптер новаца“, а која може да одведе Србију у нова задужења, раст инфлације и угрожавање домаће економије.
Међутим, када је председников рејтинг у кризи онда прича о „одговорној економској политици“ пада у воду.
Буџет без проблема трпи Вучићеве издашне најаве кад му рејтинг клизи, а када су најсиромашнији стварно у кризи, тада се штедети, и остаје им да трпе глад.






