Прочитај ми чланакРежимски тајкуни су у паници. Буџет је празан, страних кредита нема, па нема ни посла. Дејан Слијепчевић је реконструисао полицијске објекте, али одбија да их преда МУП-у док му се не плати.
Звонко Веселиновић и Љубиша Буха такође не желе да раде на „дођем ти“. Жељко Митровић је свој замак на Дедињу ставио под четири хипотеке да би добио кредите од скоро 40 милиона евра. Пуцају и послови Милленниум Теам-а. У највећим проблемима су Александар Вучић и Синиша Мали, који заједно са Ричардом Гренелом покушавају да присвоје комплекс око Генералштаба. Тужилаштво за организовани криминал проширује истрагу те афере, која ће обухватити Малог и Горана Весића, а касније и Вучића.
Криминални картел, на чијем челу се налази Александар Вучић, направио је савршен механизам за пљачку јавних ресурса и туђе приватне имовине. Корумпирана скупштинска већина је, на предлог корумпиране извршне власти, усвајала штетне законе, а све по налогу шефа картела. За тринаест година, Србија је додатно задужена за више од 30 милијарди евра, које су разграбили саучесници у заједничком злочиначком подухвату.
Пљачкашки механизам је настао спрегом власти, правосуђа и подземља. Из тог система су, као из муља, на површину измилели разни примитивци, који су експресно промовисани у касту новобогаташа, скоројевића који се представљају као милијардери и мултимилионери. Међутим, тај систем се распукао под притиском побуњених студената и грађана, као и страних центара моћи.
Према Вучићевом плану, мегаломански корупционашки пројекат, од миља назван „Корак у будућност“, требало је да њему и његовим тајкунима омогући черупање плена од 33 милијарде евра. Кроз бесмислену и прескупу међународну спортско-забавну манифестацију ЕXПО намеравали су да разграбе 18 милијарди евра. План је пропао.
После масовног убиства под надстрешницом новосадске Железничке станице, Влада Србије није добила ниједан евро кредита за ЕXПО. Стране банке и инвестициони фондови нису дали кредите ни за тзв. Национални стадион, који је требало да кошта више од 1,2 милијарде евра. Радови на изградњи тог објекта на ливади поред Сурчина финансирани су зајмовима из домаћих банака. Из истих извора плаћени су досадашњи радови на пројекту „Осмех Војводине“. За изградњу мреже саобраћајница које повезују Зрењанин, Кикинду и Нови Сад потребно је око 2,5 милијарде евра, којих нема.
У буџету нема новца ни за остале мегаломанске пројекте као што су хидроелектране Ђердап 3 и Бистрица и комплекса ветропаркова у Костолцу, чија је процењена вредност око пет милијарди евра. Нема новца ни за Београдски метро, чија изградња ће коштати преко шест милијарди евра.
Мањак новца изазвао је вишак нервозе код напредњачких тајкуна. Ни највернији Вучићеви лојалисти неће да раде за џабе. Звонко Веслиновић, власник компаније Инкоп, летос је министру за јавне набавке Дарку Глишићу на најконкретнији начин, са два шамара, показао да неће толерисати кашњење са исплатом.
Из истих разлога, Љубиша Буха је привремено прекинуо радове на Моравском коридору и ЕXПО. Дејан Слијепчевић одбија да МУП-у стави на располагања зграде Саобраћајне полиције у Љермонтовој и Средње школе унутрашњих послова у Сремској Каменици. Слијепчевићева компанија ГАТ је завршила послове на реконструкцији тих објеката, али не да кључеве док не буде исплаћена.
Годинама је ГАТ добијао послове на сваком тендеру који је пожелео, а Слијепчевић се хвалио статусом „највећег донатора“ Српској напредној странци. Колико је близак са Вучићем видело се и приликом посете Командно-оперативном центру МУП-а Србије. Ипак, херцеговачки тајкун се држи девизе „љубав за љубав, сир за паре“. Исти принцип примењују и стотине малих грађевинских фирми, које су радиле као подизвођачи на највећим инфраструктурним пројектима.
У финансијским проблемима је и Жељко Митровић, власник компаније Пинк Медиа Гроуп, која представља најзначајнију и најопаснију медијску мочугу напредњачког картела. Митровић је у јуну ове године подигао кредит од четири милиона евра. Као и у три претходна случаја, кад је узимао банкарске кредите, опет је под хипотеку ставио своју „Белу кућу“ на Дедињу. Прошле године, Митровић је за потребе своје авио компаније Аир Пинк узео девет кредита чија укупна вредност износи 35,5 милиона евра. Ниједан кредит, који је Пинк Медиа Гроуп узела од 2019. до данас није отплаћен.
На мукама је и империја Милленниум Гроуп, чији су званични власници Иван Бошњак и Стојан Вујко. Пресудом Европског суда у Стразбуру, Милленниум Теам је кажњен за милион евра због незаконитог рушења зграда у Савамали. Та штета би била занемарљива кад би паразитски механизам функционисао као пре.
Међутим, више нема буџетских субвенција за никад реализоване пројекте, као што је био онај из Врања. Министарство привреде је 2020. године дало Милленниум Гроупи више од 10 милиона евра за инвестициони пројекат „Ресорт“ у Врањској бањи. Милленниум Гроуп се обавезала да ће уложити 65,7 милиона евра и запослити 145 радника до краја 2023. године. Рок је прошао пре две године, а у Врањској бањи нема ништа од договорене изградње два Мериот хотела, шест ресторана и конгресног центра на укупно 7.000 квадрата.
Нема ни радника, иако је из државне касе плаћено по 70.000 евра за једно радно место. Тачније, фирма Милленниум Ресортс, која је добила тај пројекат, има само 11 запослених у београдској централи. Прошле године је пословала са губитком од 74,6 милиона динара, а укупна дуговања су достигла ниво од 1,82 милијарди динара. За 10 милиона евра, који су поклоњени Вујку и Бошњаку, нису одговарали ни тадашња премијерка Ана Брнабић, ни министарска привреде Анђелка Атанасковић. Но, то не значи да ће се провући без суђења и казне.
Засад, провлаче се и много безначајнији ликови, попут Давора Мацуре и Жељка Дрчелића. Та два симбола Вучићеве касте новобогаташа имају сличан пут до врха. Мацура је бизнисом почео да се бави на новобеоградском бувљаку, где је продавао фармерке из турске. У летњој сезони, цепао је карте на базену у насељу Алтина. Кад је отворио мењачницу у Земуну, почео је успон до овог нивоа који има данас, кад се представља као власник Алта банке, низа мењачница и златара, зграда и грађевинских парцела на Дедињу и Сењаку, камиона и авиона.
Дрчелић је дуго градио каријеру приградског водоинсталатера. У фарбарама у Крњачи још га помињу по добру. Често није имао новца ни за основни репроматеријал, узимао је силиконе на црту, али увек је коректно плаћао дугове од по две-три хиљаде динара. Кад је Вучић формирао напредњачки картел, Дрчелић је почео да шири пословање. У почетку, задовољавао се малим пословима. На тендеру за керамичарске услуге у Сава Центру, пре него што је приватизован, његова фирма Цонцорд Wест је добила посао вредан 500.000 динара. Од тада, Дрчелић је добио уговоре од преко 316 милиона евра.
Наравно, сви напредњачки тајкуни згрнули су милијарде евра само захваљујући Вучићу, који их је увукао у коруптивне послове. Већина њих служи само као параван иза кога се скривају прави власници, односно браћа Вучић и њихови најближи саучесници.
Ко се налази у том пљачкашком механизму ускоро ће се открити кроз истрагу, коју води Тужилаштво за организовани криминал у случају „Генералштаб“. Истрага је до сада на чистац истерала министра културе Николу Селаковића, који је оптужен за фалсификовање службених докумената. Но, то је само врх леденог брега.
Тужилаштво је проширило истрагу, којом је обухватило бившег министра грађевинарства Горана Весића. Прошле године, Весић је потписао меморандум о сарадњи са компанијом Аффинитy Партнерс, чији власник је Џаред Кушнер, зет америчког председника Доналда Трампа.
Пре више од месец дана, 17. новембра, на саслушању у Тужилаштву поводом пада надстрешнице у Новом Саду, Весић је одговорност са себе пребацио на Синишу Малог. Како за реконструкцију надстрешнице, Весић је оптужио „супер-министра“ Малог да је преко свог „супер-министарства“ контролисао све пројекте, па и онај којим је предвиђено да се комплекс око Генералштаба поклони Кушнеру. Према тим информацијама, Мали се за целу операцију није договарао са Кушнером, него са својим интимусом Ричардом Гренелом.
По плану, требало је да Влада и Скупштина припреме законске услове за уступање Генералштаба Кушнеровој компанији, па да она потом изађе из посла и своју улогу препусти „повезаној фирми из Уједињених Арапских Емирата“.
Кушнер би добио одштету од 50 милиона евра из буџета Србије, а анонимна „арапска компанија“ би добила грађевинску локацију у центру Београда, чија вредност је процењена на око 1,5 милијарду евра. Уместо Кушнера, у изградњу стамбено-пословног комплекса на простору где се данас налази Генералштаб, инвестирали би Вучићеви тајкуни, који би очекивали већу добит од оне коју су остварили у „Београду на води“.
Вучић је 25. новембра ове године отпутовао у Париз, наводно на састанак са Емануелом Макроном. Заправо, требало је да се види са Чарлсом Кушнером, Џаредовим оцем, који је амерички амбасадор у Француској. До тог сусрета није дошло, али Вучић је добио јасну поруку старијег Кушнера да његовог сина не увлачи у корупционашке афере.
Уверен да је најпаметнији и најмоћнији на свету, а и опијен мирисом новца који је намерио да згрне отимачином Генералштаба, Вучић је занемарио упозорења Чарлса Кушнера. Амерички одговор је прво стигао преко спољнополитичког портала и тхинг-танк платформе Респонсибле Статецрафт, која је блиско повезана са Qуинцy Институтом из Вашингтона.
Уз анализу спорних односа Ричарда Гренела и Николаса Мадура, тај медиј је истакао и његову улогу у лобирању код представника Србије, које је довело до тога да Ана Брнабић буде гост на Мадуровој председничкој инаугурацији, коју су бојкотовале све европске државе. Дискредитација Гренела је настављена у најутицајнијим америчким подкастима. Између осталог, објављено је да је Гренел „компромитован снимцима сексуалних односа са 14-годишњим дечацима у Србији“ и да „Руси имају снимке“.
О Гренеловој улози у афери Генералштаб, недавно је говорила и бивша министарка здравља Даница Грујичић.
– Трампов зет уопште није тражио Генералштаб. Стицајем околности, знам да је то идеја Ричарда Гренела, који се о томе договорио са Синишом Малим. Гренелу се допала та локација. Кад сам га упознала, рекла сам му да то није добро, то је прст у око српском народу. Рекла сам му да узме Славију, која тада још није била продата – истакла је Грујичић у интервјуу за Н1 27. новембра 2025. године.
Вучића не занимају ни Кушнер ни Гренел, него само новац. Ни после Кушнеровог повлачења из тог посла Вучић није одустао. На рашчишћавању комплекса око Генералштаба, кроз улаз из Ресавске улице, већ раде камиони и багери Дрчелићеве компаније Цонцорд Wест.
Међутим, раде и тужиоци за организовани криминал, који су истрагу проширили на Весића и Малог, а ускоро ће и на њиховог шефа Вучића. Кад се тај посао обави, кад их оптужнице одведу прво на суд, а потом на одслужење заслужене затворске казне, у Србији ће се драматично смањити број милијардера, а повећати број робијаша.
