Pročitaj mi članakEvropska komisija (EK) je pogrešila kada je odbila da objavi SMS poruke koje su razmenjivale predsednica EK Ursula fon der Lajen i generalni direktor kompanije Fajzer, Albert Burla, u jeku pandemije kovida-19, stoji u presudi suda Evropske unije koja je jutros objavljena u slučaju koji je poznat kao afera Fajzergejt. Kako prenosi Politico novinari su tražili pristup tim porukama, koje su razmenjene neposredno pre sklapanja više milijardi vrednog ugovora o vakcinama između EU i Fajzera.
Ова пресуда вероватно ће имати велике последице по транспарентност и одговорност унутар Европске уније и представља озбиљан ударац за углед Урсуле фон дер Лајен.
Дакле, Суд ЕУ поништио је одлуку ЕК да одбије захтев Њујорк тајмса за приступ СМС порукама између Фон дер Лајен и Бурла.
Амерички лист затражио је приступ порукама послатим у периоду од 1. јануара 2021. до 11. маја 2022. године, када су склапани уговори вредни више милијарди евра, наводи Ројтерс.
„Одлука суда је пуна победа за транспарентност“, изјавила је холандска посланица Европског парламента Ракел Гарса Хермида-ван дер Вале, која учествује у преговорима о изменама закона за регулисање приступа документима у име либералне групе Ренеw Еуропе.
Како је нагласила, грађани желе и имају право да знају како се доносе одлуке.
То је суштина демократије. Чак и ако су те одлуке донете путем порука“, нагласила је Ракел Гарса Хермида-ван дер Вале.
Општи суд ЕУ навео је у саопштењу да Комисија „није на уверљив начин објаснила зашто сматра да поруке размењене у контексту набавке вакцина против ковида-19 не садрже важне информације чије чување мора бити осигурано“.
„Данашња одлука представља победу за транспарентност и одговорност у Европској унији и шаље снажну поруку да пролазне комуникације нису изван домашаја јавне контроле“, изјавила је портпаролка Никол Тејлор, портпаролка Њујорк Тајмса, преноси АП.
Срж спора јесте у томе да ли СМС поруке треба сматрати документима, и самим тим учинити доступним јавности у име транспарентности. Док активисти и многи правни и политички посматрачи тврде да би поруке требало третирати као било који други вид званичне комуникације када је реч о креирању политика, Европска комисија тврдила је да то није случај.
„Транспарентност је увек била од највеће важности за Комисију и председницу фон дер Лајен“, наводи се у саопштењу Комисије након пресуде.
Додаје се да ће ЕК наставити да стриктно поштује чврст правни оквир који регулише њене обавезе. Такође су навели да ће „одлучити о наредним корацима“.
Заговорници транспарентности тврде да би све моћнија извршна власт ЕУ требало да обезбеди писани траг свих својих активности и да објављује документе када то јавност затражи.
„Ова пресуда би требало да буде катализатор за то да Комисија коначно промени свој рестриктиван став према праву на приступ информацијама“, изјавила је Шари Хиндс, саветница за политику у организацији Транспаренцy Интернатионал, која се бави борбом против корупције.
Европска комисија има нешто више од два месеца да уложи жалбу Суду правде Европске уније уколико одлучи да оспори пресуду донету у среду.
„Комисија је изгубила толико убедљиво по свим основама да је преиначење ове пресуде пред Судом правде ЕУ изузетно мало вероватно,“ рекла је Паиви Леино-Сандберг, професорка права на Универзитету у Хелсинкију, која такође има правни поступак пред истим судом због правила Комисије о интерним документима.
„Ово је огромна победа за транспарентност“.
Постојање порука које Комисија у почетку није ни потврдила откривено је у интервјуу који је Урсула фон дер Лајен дала Њујорк Тајмсу 2021. године.
Међутим, током прелиминарног саслушања у Луксембургу прошле године, извршно тело ЕУ изјавило је да садржај порука није био довољно значајан да би се третирао као документ те стога нису регистроване нити доступне за објављивање новинарима.
У свом саопштењу, Суд је додатно нагласио: „Комисија не може једноставно да тврди да не поседује тражене документе, већ мора да пружи уверљива објашњења која омогућавају јавности и Суду да разумеју зашто ти документи не могу да се пронађу“.
Велики политички скандал
Овај случај представља озбиљан правни и политички ударац за Урсулу фон дер Лајен јер је лично одобрила највећи уговор о вакцинама у историји ЕУ, а истовремено предводи институцију задужену за спровођење правних начела Уније, укључујући транспарентност и одговорност.
Пресуда против ње даје политичко оружје широком спектру критичара.
Додатну непријатност представља чињеница да се све дешава само неколико месеци након што је јавно обећала да ће у свом другом мандату бранити високе стандарде транспарентности, ефикасности и етичности.
Случај је покренуо Њујорк тајмс и његов бивши шеф бироа у Бриселу, који су 2022. тужили Европску комисију због одлуке да не објави поруке.
Постојање тих порука откривено је у интервјуу који је Урсула фон дер Лајен дала Њујорк Тајмсу у априлу 2021, у којем је директор Фајзера Алберт Бурла, описао њихову комуникацију као кључну за изградњу „дубоког поверења“ и за убрзавање преговора о великом уговору о вакцинама.
Тај договор, финализован у мају 2021, обавезао је ЕУ да купи до 1,8 милијарди доза Фајзер-БиоНТецх вакцине против ковида-19, што је био убедљиво највећи уговор који је Брисел потписао током пандемије.
