Izveštaj sa terena, (sastavili su ga ljudi, koji su gasili požare), o katastrofalnim požarima, koji su ovih dana harajući u Kuršumliji pokosili, (nezvanično), preko 10 000 hektara šuma i obradivih površina sa usevima.
Општина Куршумлија је по површини највећа општина у Србији. Заузима површину од 952 км2. Највећи део површине покривају планински венци са густом шумом, након тога иду пашњаци и обрадиве површине у долини Топлице.Чињеница је да су се пожари ширили невероватном брзином потпомогнути веома јаким ветровима који су носили пламен и жар брже него што би трактор могао ту раздаљину да пређе.
У гашењу пожара помогли су: ватрогасна јединица Куршумлије и јединица за ванредне ситуације при МУП РС, запослени у Србија шуме, војска РС, сами мештани и волонтери који су се нашли у близини. Морамо да нагласимо да су се мештани појединих села и засеока веома добро организовали и заједничким снагама свесрдно помагали да се ватрена стихија обузда – пример за то је и у слици и у речи, мештани села КОЊУВЕ, ВИШЕГ СЕЛА и ГРГУРА, који су заједничким снагама уз несебичност и директиве Окружног главног шумара одлично одупирали ватреној стихији и одбранили своје и туђе поседе и имовину.
Нажалост, било је доста мештана, који су немо посматрали како се шире пожари, и прстом нису мрднули да спасе ни своју, а камоли туђу имовину; али су зато неки од њих одмах похитали да буду снимљени и интервјуисани од стране телевизије, као највећи трагичари догађаја, док су им полицајци и волонтери извлачили стоку и спашавали имовину жртвујући своје животе.
Оно што мора да се нагласи јесте да када су почели пожари, мање више у исто време, на 20 различитих локација удаљених и по 15 км ваздушном линијом, расположиваих средстава и људство је било у минималном броју. Наиме: ватрогасна јединица и јединица за ванредне ситуација МУП-а броји само 12 професионалних ватрогасаца, који покривају површину од скоро 1000 км2. Ти, веома озбиљни и предани људи, који су безпоговорно стављали своје животе на коцку, како би помогли у спашавању људских живота, кућа, стоке и штала, имали су само на располагању два камиона за гашење пожара, један Пинзгауер из 80тих година прошлог века и један Уаз/Газ из 1970. Самим тим било је апсолутно немогуће реаговати и гасити пожаре на толико локација у исто време. Овим путем апелујемо, да се ова ситуација узме за веома озбиљно и да се државни органи узму памети.
Да направимо паралелу: регионална ватрогасна станица у Швајцарској покрива три села Теуфен 15квкм, Гаис 21квкм и Бухлер 6квкм у кантону Аппензел, све укупно 10 000 становника. Има 80 професионалних ватрогасаца 24/7, и 15 најновијих возила прилагођена за све планинске терене. Такође, они и сви мештани ових насеља, имају два пута годишње обавезне обуке.
Шта мора да се уради како би се стање у куршумлијском региону поправило:
да свака месна заједница има задужену основну опрему за локалне пожаре, како би мештани могли сами да реагују;
да се редовно одржава основна ватрогасна обука за мештане;
да локална самоуправа одреди лице задужено за преглед терена и припрему логистике за употребу механизације (припрема горива и цистерне са водом).
Ови пожари су доказ да хитно морају да се ствари доведу у функционално стање или ћемо од југа Србије добити пустињу, тамо где су некада, а данас све мање, биле шуме и ливаде.