Ове мере долазе у тренутку када се демографска криза у Немачкој погоршава, са све мањим бројем запослених који финансирају све већи број пензионера.
Тренутно, око 2,1 запослени у Немачкој финансира једног пензионера, а овај однос се очекује да се додатно погорша због масовног одласка „бејби бумера“ у пензију и смањеног броја младих радника. Према подацима, у 2020. години је било 16,7 милиона људи старијих од 67 година, а до 2040. тај број би могао да порасте на скоро 21 милион.
Без реформи, систем би могао да се суочи са колапсом, што би довело до драстичног повећања доприноса за пензије или смањења исплата.Комисија коју предводи професорка социјалног права Констанца Јанда са Универзитета у Шпајеру разматра неколико сценарија. Један од њих предвиђа постепено повећање старосне границе за пола године сваких десет година почев од 2031, док други предлаже повећање за два месеца по години рођења.
Према овим плановима, пуна граница од 70 година би се достигла до 2091. године. Економски стручњак Мартин Вердинг, члан пензионог одбора, истиче да би ове мере имале „корисне ефекте“, попут виших нивоа пензија и нижих стопа доприноса. „План предвиђа повећање старосне границе за пола године сваких десет година од 2031, са ‘корисним ефектима’ као виши нивои пензија и ниже стопе доприноса“, рекао је Вердинг.
Реформе укључују и друге мере, попут обавезних уплата за државне службенике и политичаре у пензиони фонд, казни за ранији одлазак у пензију и подстицаја за оне који наставе да раде после 70. године. Као подстицај, планирана је „веома издашна“ финансијска награда за продужени рад, са циљем да се дужи радни век учини атрактивнијим.
Канцелар Фридрих Мерц из ЦДУ-а жели да покрене ове промене до краја 2026. године, а резултати рада комисије очекују се већ на пролеће.Ове промене би директно утицале на милионе Немаца, посебно млађе генерације, и наглашавају шири европски проблем старења становништва. Без акције, пензиони системи широм континента могли би да се нађу под сличним притиском, упозоравају стручњаци.
