Недавна конференција у Народној скупштини у Београду, на којој сам учествовао, скренула је пажњу на једну недовољно истражену, али значајну компоненту израелске спољне политике – све снажније односе јеврејске државе са Србијом.
Та веза се убрзано развијала током готово три године рата на Блиском истоку. У тренутку када између Израела и неколико европских земаља владају дубоке тензије, углавном повезане са унутрашњим противљењем израелском рату против Хамаса у Гази, узлазна путања односа између Јерусалима и Београда посебно привлачи пажњу, пише за Џерусалим пост Џонатан Спајер, писац, аналитичар и новинар који се бави питањима Леванта и стратешких односа на Блиском истоку.
Тај однос, међутим, није без сложености. Историјски блиске везе Србије са Русијом – као и жеља председника Александра Вучића да барем јавно задржи равноправан однос дистанце у новом надметању великих сила између Сједињених Држава и Кине – постављају Србију на другачију тачку геостратешке мапе у односу на Израел.
Ипак, ови детаљи не би требало да замагле ширу слику раста и учвршћивања односа. Продубљивање веза свакако су приметили и они који им се противе. Специјална известитељка Уједињених нација Франческа Албанесе, током своје посете Београду у марту, критиковала је Србију због тога што, како је навела, „без стида“ сарађује са Израелом тако што му обезбеђује војну опрему.
Израелски и српски званичници несумњиво би оспорили став Албанесеове да су такви поступци срамотни. Ипак, известитељка УН-а није своје тврдње заснивала на нечему измишљеном. Србија је одиграла важну улогу у тешким првим месецима рата између Израела и Хамаса.
Израел и Србија шире војне и обавештајне везе
Према писању портала Балкан инсајт и листа Харец, израелски званичници контактирали су своје српске колеге већ 8. октобра, када је напад Хамаса тек био заустављен, а војни одговор Израела још био у почетној фази припреме.
Њихов захтев био је једноставан – муниција. Одговор Србије стигао је без оклевања. Извозна дозвола одобрена је у року од четири дана, а потребна средства послата су према ваздухопловној бази Неватим код Бер Шеве.
Када је почела израелска копнена офанзива у Гази, српске испоруке су се наставиле. До средине 2024. године Београд је Израелу извезао муницију у укупној вредности од 16,3 милиона евра. Поређења ради, током целе 2023. године, пре октобра, укупна вредност извоза оружја из Србије у Израел износила је свега 540.000 евра.
Премијер Израела Бењамин Нетањаху је у јавном саопштењу из фебруара 2024. године, након телефонског разговора са Вучићем, изразио захвалност Србији на „непоколебљивој подршци, и речима и делима“, и описао српског председника као „истинског пријатеља Израела“.
У наредне две године вредност извоза српског наоружања наставила је нагло да расте, повећавши се за 140 одсто током 2025. године, када је достигла 114 милиона евра. Током те године у Израел је стигло 38 српских теретних авиона са испорукама муниције.
Израел, наравно, и даље углавном зависи од Сједињених Држава када је реч о снабдевању оружјем. Ипак, однос са Србијом представља рани пример остваривања израелске жеље да диверзификује изворе набавке и развије односе са партнерским земљама у овом региону, уместо да буде искључиво зависан од велике силе чија унутрашња политика пролази кроз период брзих промена.
Шта Србија добија из овог одбрамбеног односа?
Током последње три године Београд је захваљујући везама са Израелом успео да унапреди модернизацију својих оружаних снага. Као и Израел, Србија такође настоји да прошири круг извора из којих набавља одбрамбену опрему.
Односи са Израелом омогућавају Београду да се ненаметљиво приближи Западу. Традиционално, Русија је била главни снабдевач Србије оружјем. Последњих година Кина је стекла значајну улогу у области противваздушне одбране и беспилотних летелица. Све развијенији односи са Израелом, као и у одређеној мери са Француском, омогућавају Србији да уравнотежи такву оријентацију.
Одбрамбене везе Израела и Србије заснивају се на уговору вредном 1,6 милијарди долара са компанијом Елбит Сyстемс. Овај петогодишњи споразум укључује заједнички план компаније Елбит и српске државне компаније СДПР за производњу извиђачких и борбених дронова кратког и дугог домета на територији Србије.
Споразум такође предвиђа развој напредних беспилотних борбених система заснованих на вештачкој интелигенцији, лутајуће муниције, прецизних артиљеријских ракета дугог домета и инфраструктуре за електронско ратовање.
У оквиру ранијег споразума, Србија је од компаније Елбит Сyстемс набавила вишецевне ракетне системе ПУЛС и извиђачке и борбене дронове Хермес 900.
Године 2026. Београд и Јерусалим потписали су споразум којим се олакшава размена обавештајних и одбрамбених података, чиме су везе у сектору безбедности додатно продубљене.
Компатибилни безбедносни интереси и жеља за диверзификацијом извора набавке представљају основу све снажнијег савезништва између Израела и Србије. Са геостратешког становишта, Србија представља улазну тачку ка Европи са Блиског истока и због тога је природна тачка интересовања и надметања регионалних сила.
Израел тренутно учвршћује савез са Индијом, Уједињеним Арапским Емиратима и Грчком, у чијем средишту се налази ИМЕЦ – Индијско-блискоисточно-европски економски коридор.
Србија би потенцијално могла да послужи као значајан копнени транспортни и дистрибутивни правац који би повезао јужноевропска поморска чворишта са унутрашњошћу Европе.
Растуће повезивање Израела и Србије није прошло незапажено код регионалних ривала. Турска, која има сопствене амбиције када је реч о Балкану и трговинским правцима ка Европи, пажљиво прати развој догађаја. Анкара истовремено јача сопствене одбрамбене везе са Хрватском, Албанијом и Косовом, што је питање од посебне забринутости за Србију.
Додатни фактор који треба узети у обзир јесте могућност да Балкан постане подручје надметања између супарничких, фактичких трговинских и инфраструктурних савеза чије је средиште на Блиском истоку. Посебно је значајно то што ова стратешка ривалства нису јасно повезана са већим глобалним блоковима великих сила.
И Израел и Турска су савезници Сједињених Држава. Хрватска је чланица Европске уније док је Србија кандидат за чланство. Ово одражава нову глобалну стварност у којој, за разлику од периода Хладног рата, средње велике силе настоје да диверзификују своје односе и изграде хоризонталне везе са другим државама.
Оне то чине свесне чињенице да велике силе, Сједињене Државе и Кина, на своје односе са другим државама гледају кроз призму интереса и користи, па је за мање и средње државе разумно да заузму исти прагматичан приступ.
Историјска повезаност Београда и Јерусалима
Постоје и дубље историјске везе између Израела и Србије. Оне имају два занимљива аспекта. Први се односи на средину 20. века и период Другог светског рата. Заједничко искуство Јевреја и Срба као жртава прогона од стране пронемачког хрватског усташког режима, као и чињеница да их је бранио веома снажан антифашистички партизански покрет у ратној Југославији, у којем су Срби чинили већину, представља важан елемент тог историјског односа.
Мање је позната улога коју су српски национални устанци против Османлија можда имали у периоду настанка модерног ционизма. Баба и деда Теодора Херцла живели су у Земуну, предграђу Београда. Херцлов деда, Шимон Лоеб Херцл, био је близак сарадник рабина Јехуде Алкалаија, једног од првих теоретичара и заговорника модерног јеврејског национализма.
Алкалај, рабин из Земуна, био је надахнут примером успешних српских устанака против османске власти од 1804. до 1817. године. Познато је да је Теодор Херцл био веома близак са својим дедом, који је редовно посећивао породицу у Будимпешти. Његово прво упознавање са идејом јеврејског националног препорода вероватно је потекло још из детињства, управо преко деде, следбеника рабина Алкалаија.
Наравно, дуг је пут од тих раних и неостварених снова до данашњих послова са дроновима и испорука муниције. А државе можда заиста немају дугорочне пријатеље – већ само дугорочне интересе.
Ипак, садашњи заједнички интереси Израела и Србије, заједно са историјским везама, стварају основу за партнерство у настајању које заслужује већу пажњу.
Данас
