Pročitaj mi članakIzvoz naoružanja iz Srbije u Izrael zabeležio je enorman rast tokom poslednje tri godine, dostigavši rekordne vrednosti u 2025. i nastavljajući istim tempom u 2026. godini.
Према подацима Републичког завода за статистику и истраживањима медија попут БИРН-а и листа Хааретз, ситуација је следећа:
Вредност извоза по годинама
2023. година: Извоз је био минималан и износио је око 3 милиона евра ($3,5 милиона).
2024. година: Након избијања сукоба у Гази, вредност је скочила на око 48 милиона евра ($55 милиона).
2025. година: Забележен је нови рекорд од 114 милиона евра ($131,1 милион), што је пораст од 140% у односу на претходну годину.
2026. година (прва три месеца): Извоз се наставља интензивно, са већ забележених 17 теретних летова којим је транспортован војни материјал у Израел до средине марта.
Шта се тачно извози?
Иако су званични подаци често означени као „строго поверљиви“, истраживања и снимци са аеродрома указују на следеће:
Артиљеријска муниција: Пре свега гранате калибра 155 мм, које су примећене приликом утовара на израелске авионе.
Остала муниција: Највећи део извоза чини муниција различитих калибара коју производе домаће фабрике као што су „Крушик”, „Слобода” и „Први партизан”.
Експортер: Главни државни извозник је компанија Југоимпорт-СДПР, уз учешће још неколико приватних и државних фирми.
Интензитет транспорта
Број летова којима се превози наоружање константно расте:
У 2024. години забележено је 20 летова.
У 2025. години тај број се удвостручио на 38 летова.
Већина ових летова завршава у израелској ваздухопловној бази Неватим.
Овај извоз се одвијао чак и у периодима када је државни врх Србије јавно саопштавао да је извоз наоружања привремено обустављен. Србија је тренутно једна од ретких европских земаља која отворено и у великим количинама снабдева Израел муницијом током актуелног сукоба
Србија је у Украјину извезла значајне количине муниције и ракетног наоружања, пре свега путем посредника из трећих земаља. Према проценама које је председник Александар Вучић потврдио као „углавном тачне“, вредност ове муниције износи око 800 милиона евра од почетка руске инвазије 2022. године.
Које оружје је извезено?
Српска наменска индустрија производи наоружање засновано на совјетским калибрима, што га чини директно компатибилним са украјинским системима. Главне категорије укључују:
Ракете за вишецевне бацаче (ВБР): Посебно ракете од 122 мм за системе „Град“, које производи ваљевски „Крушик“.
Артиљеријска муниција: Гранате калибра 122 мм и 152 мм, као и минобацачке мине.
Муниција за стрељачко наоружање: Милиони метака различитих калибра које производи чачанска „Слобода“ и ужички „Први партизан“.
Компоненте: Србија је такође извозила делове и комплете за производњу ракета и мина од 120 мм.
Како се врши извоз?
Због званичне политике војне неутралности, Србија не извози оружје директно у Украјину, већ користи разрађене шеме преко трећих страна:
Посредници (Треће земље): Србија потписује уговоре са земљама као што су Чешка, Бугарска, Пољска, Сједињене Америчке Државе и Шпанија.
„Крајњи корисник“ (Енд-усер): У папирима се ове земље наводе као крајњи корисници, али се наоружање након тога преусмерава Украјини.
Приватан сектор и посредничке фирме: Извоз се често врши преко приватних трговаца оружјем и посредничких компанија како би се додатно прикрила директна веза.
Руске обавештајне службе (СВР) су више пута оптужиле Београд за „забадање ножа у леђа“ због ових испорука. Председник Вучић је ове послове бранио као економску прилику за српску индустрију, наводећи да „није његов посао“ да контролише где муниција заврши након што је легално продата другој земљи.
Крајем јуна 2025. године, Србија је привремено обуставила сав извоз наоружања након притисака из Русије и Ирана, али су се већ почетком 2026. појавиле информације о наставку испорука под високим мерама безбедности
Извоз наоружања и муниције из Србије који је завршио у Украјини карактерише сталан раст од почетка инвазије 2022. године, са значајним скоком у 2024. години. Према званичним признањима и медијским истраживањима (попут Финанциал Тимес-а), укупна вредност ове муниције до средине 2024. године процењена је на око 800 милиона евра.
Ево како се извоз кретао по фазама:
2022. година (Почетак сукоба): Србија је заузела амбивалентан став, али су се већ тада појавили први извештаји о појачаној продаји муниције посредницима из ЕУ и САД.
2023. година (Ескалација): Процурели документи Пентагона потврдили су да је Србија пристала да снабдева Кијев оружјем преко трећих страна. Извоз је знатно порастао кроз „цевовод“ који су организовале западне земље како би ојачале украјинску одбрану без директног компромитовања српске неутралности.
2024. година (Врхунац): Ово је била рекордна година у којој је цифра од 800 милиона евра јавно објављена и од стране председника Вучића оцењена као „углавном тачна“. Извоз је био толико велик да је, према неким проценама, повећао украјински артиљеријски капацитет за чак 15%.
2025. година (Политички притисци):
Мај/Јун 2025: Након оштрих оптужби руских обавештајних служби (СВР) за „забадање ножа у леђа“, Србија је крајем јуна прогласила потпуну обуставу извоза наоружања како би смирила тензије са Москвом и Ираном.
Септембар 2025: Забрана је тихом одлуком подигнута, а председник је изјавио да Србија мора да продаје оно што произведе како би наменска индустрија преживела.
2026. година (Тренутно стање): Извоз се наставља уз максималне мере безбедности. Само у прва три месеца ове године забележен је велики број теретних летова, а наменска индустрија ради пуним капацитетом за „непознате крајње кориснике“ који муницију прослеђују на фронт.
Србија користи модел продаје искључиво западним партнерима (Чешка, Пољска, САД), који затим робу шаљу у Украјину, чиме се држава формално штити од оптужби за директно наоружавање једне стране
