Pročitaj mi članakIran i Izrael su krajem 2025. godine uspostavili tajnu komunikaciju posredstvom Rusije, u kojoj su razmenili poruke sa uveravanjima da neće pokrenuti prvi vojni napad jedni na druge.
Ova neobična razmena dogodila se nekoliko dana pre masovnih protesta u Iranu krajem decembra, a dolazi nakon dvanaestodnevnog rata između dve zemlje u junu prošle godine, prenosi Vašington post.
Prema informacijama iz diplomatskih krugova, izraelski zvaničnici su poručili Teheranu da Izrael neće napasti Iran ukoliko sam ne bude napadnut, dok je iranska strana odgovorila da se neće upuštati u preventivne udare.
Glavni razlog za ovu komunikaciju bila je želja Izraela da izbegne širu eskalaciju, posebno zbog priprema za vojnu kampanju protiv Hezbollaha u Libanu, iranskog saveznika. Sa druge strane, Iran je ostao oprezan zbog mogućih napada Sjedinjenih Američkih Država, ali je visoki regionalni zvaničnik ocenio da je ovo „dobar dogovor“ za Teheran, jer mu omogućava da ostane po strani u potencijalnom sukobu Izraela i Hezbolaha.
Američki zvaničnici ističu da je iranska podrška Hezbolahu oslabljena usled unutrašnjih problema u Iranu, uključujući proteste. Poslednja razmena poruka dogodila se krajem decembra, ubrzo nakon posete iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija Moskvi.
Rusija je ranije pokušavala da posreduje između dve strane, čak ponudivši posredovanje bivšem predsedniku SAD Donaldu Trampu, koji je to odbio, uz odgovor ruskog akademika da se „najpre pozabavi Ukrajinom“.
Izraelska javna televizija KAN objavila je da je premijer Benjamin Netanjahu zatražio od ruskog predsednika Vladimira Putina da prenese poruke Iranu, ali ni iz Netanjahuovog kabineta ni iz Kremlja nisu stigli zvanični komentari na ove navode. Visoki iranski zvaničnik je za agenciju Reuters izjavio da bi Iran uzvratio udarima na američke vojne baze na Bliskom istoku u slučaju napada, ali nije pomenuo Izrael kao metu.
Ova tajna komunikacija predstavlja kontrast javnim izjavama obe strane, koje i dalje ističu duboko neprijateljstvo. Situaciju dodatno komplikuju iranski protesti i moguća eskalacija pod novim američkim rukovodstvom, što bi moglo dovesti do novih regionalnih tenzija u 2026. godini.
