Од укупног броја издатих дозвола, 83,4 одсто односи се на изградњу зграда, док се 16,6 одсто односи на остале грађевине.
Када је реч о зградама, највећи део дозвола односи се на стамбене објекте. Чак 80,5 одсто дозвола издато је за стамбене зграде, док се 19,5 одсто односи на нестамбене објекте. Код осталих грађевина највећи удео имају радови на цевоводима, комуникационим и електричним водовима, који чине 83,1 одсто.
Према издатим дозволама, у Србији је у јануару пријављена изградња 2.679 станова, са просечном површином од 67,8 квадратних метара.
Од укупне планиране стамбене новоградње, око девет одсто односи се на породичне куће, чија је просечна површина 133,8 квадратних метара. Већина станова, односно 89,7 одсто, биће изграђена у стамбеним зградама са три и више станова, са просечном површином од 60,3 квадратна метра.
Посматрано по регионима, највећа грађевинска активност очекује се у Београду, где се планира више од половине укупне вредности новоградње, односно 53 одсто. Следе Јужнобачка област са 8,5 одсто, Сремска област са седам одсто, Рашка област са 4,3 одсто и Западнобачка област са 4,2 одсто, док се удео осталих области креће од 0,1 до три одсто.
