Прочитај ми чланакОнај ко је веровао да је Европска унија "највећи мировни пројекат", може се опростити од те илузије. Судбина европског континента тешко да може бити трагичнија. ЕУ је изронила из пепела Другог светског рата са надом да ће постати модел међународног мира
Европљани се навикавају да живе у страху. Овај страх је егзистенцијални. Мир је постала прљава реч. Ако сте за мир, онда сте за Путина. Ако се усудите да осудите поступке владе Бенјамина Нетанјахуа, онда сте антисемита.
У Француској ће ускоро бити донесен закон којим се забрањује „антисемитизам“. Односно, свака јавна реч, која доводи у питање поступке владе у Тел Авиву, биће законски санкционисана, а преступник кажњен…
Ратнохушкачки лоби у Европи предводи Марк Руте, генерални секретар НАТО-а, који често даје бизарне коментаре у стилу легендарних фројдовских омашки: „Одбрана није у истој категорији као илегалне дроге и порнографија. Улагање у одбрану је инвестиција у безбедност. То нам је неопходно.“
У Британији, ратни лоби предводи бивши британски министар Џорџ Робертсон. Робертсон је још један бивши шеф Северноатлантске алијансе од 1999. до 2003, и никад бирани члан британског парламента, који је недавно изјавио: „Нисмо довољно припремљени. Нисмо довољно безбедни. Нападнути смо… Национална безбедност Британије је у опасности.“
Уз закључак: „Не можемо бранити Британију са растућим буџетом за социјалну заштиту.“
У том грму, дакле, лежи зец. Нема новца за социјалну заштиту, али има за рат.
Растуће сиромаштво у Британији и Европи
Процењује се да преко 14 милиона људи у Британији – више од 20 процената становништва – живи у сиромаштву. Једно од троје британске деце преживљава у сиромаштву, патећи услед неадекватног становања, хране, образовања и здравствених услуга.
Није битно различито ни у остатку Европе. Онај ко је веровао да је Европска унија „највећи мировни пројекат“, може се опростити од те илузије.
Судбина европског континента тешко да може бити трагичнија. ЕУ је изронила из пепела Другог светског рата са надом да ће постати модел међународног мира.
Европске државе данас уништава милитаризам, а лудилу доприноси и то што њихове политичке класе и медији убрзавају овај процес, тврди се у уводнику сајта „Фондација стратешке културе“.
Илузије о Европи као демократском мировном пројекту брзо се топе. Као снег на пролећном сунцу.
Европа остављена на цедилу
Подсетимо се: грађани ЕУ трпе економску кризу, коју је изазвао посреднички НАТО рат са Русијом. Трошкови горива, енергије, хране драстично расту, као директна последица рата и европског милитаризма.
Најпре је, санкцијама ЕУ и америчком саботажом гасовода „Северни ток“, прекинуто снабдавање јефтином енергијом из Русије. А сада је Трампова агресија против Ирана погодила снабдевање енергијом из Персијског залива, остављајући Европу на цедилу.
Један пример је паметном довољан: избори у Мађарској, на којима је збачена влада Виктора Орбана. Шта год мислили о Орбану, он се залагао за мир са Русијом.
Избори у Мађарској су се одвијали под сенком политичких и финансијских притисака, које је руководство ЕУ вршило на Будимпешту.
Мађари су, наставља овај сајт, гласали усред превирања које је изазвао Брисел и енергетских уцена кијевског режима, кога подржава НАТО.
И друге земље ЕУ, попут Словачке, могле би суочити са сличним нападима уколико се не прилагоде овој „елитној агенди“ и не уђу у егзистенцијалну конфронтацију са Русијом.
Токсичне европске заблуде
Све ово покреће фундаментална питања о демократији. Да ли демократија још постоји у Европи, укључујући и Британију? Или се ЕУ претвара у тоталитарну диктатуру? Налик на орвеловску, најцрњу верзију тоталитаризма.
Данас се у Британији чују позиви на нова улагања у војни буџет, што значи смањење инвестиција за социјалну заштиту и друге јавне услуге. То је иста токсична заблуда коју шире садашњи шеф НАТО-а Марк Руте и други јастребовски, ратнохушкачки европски лидери, примећује сајт „Фондација стратешке културе“.
Према подацима НАТО-а, његових 30 европских земаља чланица троши у просеку 20 процената више на војску него раније. Прошле године, укупни трошкови су премашили 500 милијарди долара. И све то још није довољно за „безбедност“. Током наредне деценије, европске државе треба да удвоструче своје војне буџете. САД под Трампом планирају да издвоје 1.500 милијарди долара за војску…
Једном речју, издавања за социјалну потрошњу биће жртвована због повећања оружаних снага и арсенала оружја, од којих се значајан део поклања неонацистичком режиму у Кијеву како би наставио рат против Русије.
Ко су прави непријатељи Европе
Бивши британски дипломата Питер Форд је изјавио да ово представља „социјалну помоћ за ратовање“ и упозорио да управо то уништава британско друштво и друштво других европских земаља.
„Не би требало да трошимо више за оно што се погрешно назива одбраном“, рекао је Форд, заменик лидера Радничке партије Британије.
„Били бисмо безбеднији када бисмо мање трошили, мање се препуштали постимперијалном позирању, када бисмо настојали да смиримо сукобе, уместо да их погоршавамо и фокусирали се на домаћи фронт, где је толико тога занемарено и пропало.“
Професор Ричард Мерфи тврди да су прави непријатељи Британије и Европе управо „лорд Робертсон“ и његови ратни хушкачи.
„Одбрана није само оружје, буџети или заштита интереса елита у иностранству“, упозорио је професор Мерфи.
Одбрана је, пре свега, заштита људи. Ради се о томе да осигурамо да људи живе слободни од страха, укључујући и физичке претње, од сиромаштва, од несташице и од друштвене нестабилности, која изнутра нагриза ткиво само ткиво државе…
„Социјално осигурање није непријатељ одбране“, закључује Мерфи, „оно је њен темељ.“
Доливање уља на ватру
Ратнохушкачка диктатура, оличена у Рутеу, Робертсону, Урсули фон дер Лајен или Каји Калас, диктира народима како треба да гласају. Са једним, предвидљивим исходом: још више милитаризма, још више рата. Претње, наводно, долазе не само из Русије, већ и из Ирана и Кине…
Ратна психоза осиромашује раднике, али елитама доноси лични профит и обебеђује веома уносне каријере. Иза свега стоји амерички војно-индустријски комплекс, којег преводе „богови са Волстрита“.
Мир је, заиста, постао прљава реч. Коме још требају избори? Треба само још више уља које се баца у ватру.
Европски политичари су се претворили у празне љуске без дигнитета, марионете чије конце, издалека, потеже неко други. То је прави рецепт за самоуништење. И крај не само једне ере, већ крај једне цивилизације.
