Прочитај ми чланакБио је леп сунчан дан пре 15 година, Ненад Јездић виђен је тог јутра како носи бицикл и преко даске улази на савски сплав, где су његова два ортака седела у лигештулима и пила пиво.
– Ди ти је ауто, куме? – питао га је ортак.
Јездић је спустио бицикл и сетио се у том моменту претходног дана.
Свадба на којој је био кум, конферансије церемоније по старом српском обичају држао је микрофон и читао сватовима списак поклона.
– Од деде, тринаест ари плаца! – био је ту и деда који је поносно подигао тапију на плац.
– А од стрица спаваћа соба…
– А од кума…. телевизор! – видео се у кадру кум, Ненад Јездић, како подиже платно и открива ТВ апарат са увезаном машницом преко екрана.
Свадба је колективно уздахнула, уздахом разочарања, чак су и млада и младожења направили киселе фаце.
Онда је Јездић извадио из џепа кључ од својих кола, да би орасположио сватове и младенце, и са ђаволским смешком рекао: „…и ауто!“
А цела свадба је узвикнула: „Тооо, куумеее!“
Ортаци са сплава су узвикнули: „Тооо, лааавееее!“
И онда је спикер рекао „Или јеси или ниси“.
Била је то заправо реклама за пиво, Лав пиво, а порука рекламе је била да у животу или јеси лав, или ниси лав, или јеси лаф, или ниси лаф. Не можеш у животу бити негде између, нико и ништа, такорећи неутралан.
А само лав или лаф би извадио кључеве свог аута и поклонио и кључеве и кола младенцима.
Петнаест година касније на сцени Југословенског драмског позоришта играна је представа „Путујуће позориште Шопаловић“, ансамбл је на крају изашао на сцену да би се поклонио публици и сви су подигли увис индексе, сви сем глумца у средини, који није подигао индекс, само се смешкао.
Није извадио ни кључеве својих кола и подигао их увис, мада се и то могло десити, јер био је то онај исти Ненад Јездић са оне свадбе, лаф, лав, симбол рекламе „или јеси или ниси“, рекламе која је постала део популарне културе.
И уместо да је подигао индекс, и да пола сале Југодрпа узвикне: „Тооо, куумеее!“, а друга половина: „Тооо, лааавееее!“, Јездић је постао симбол особе која ни јесте ни није, постао је антиреклама реклами која га је још давно прославила.
С тим што овај пут није био у улози кума, био је у улози самог себе.
То поклоњење у Југословенском драмском није била реклама за Лав пиво, више је личило на рекламу за АВ пиво. Док је једна страна разапињала Јездића на стуб срама, мада је јасно да они који су то вече подигли индексе заправо желе Србију у којој свако може имати своје мишљење, па тако и Ненад Јездић, друга страна је искористила прилику да докаже како она прва страна жели једноумље, иако је једноумље ужа специјалност и главни специјалитет Српске напредне странке и Александра Вучића.
Само ту је погрешио Ненад Јездић. Никада не дозволи да те брани Александар Вучић, врховни ум српског једноумља. Али то је резултат одлуке да будеш на добро познатој позицији – ни јеси ни ниси. Такозваној позицији – ја само гледам своја посла.
Вучић је честитао Јездићу, не зато, како је рекао, што је за њега, већ јер је свој: „Честитам му јер је свој! Нико жив не зна ко су оних 17, али сви знају ко је Јездић и зато је он вест“ – објаснио је председник државе, у којој децу избацују из вртића јер су им родитељи своји, а стенд ап комичарима отказују сале, такође јер су своји. Новинарима пале куће јер су своји, а студенте и грађане бију и газе по улицама јер су такође своји.
Милош Вучевић, планетарни борац против једноумља, рекао је: „Ја бих волео да је за СНС, али није. Човек је патриота, и има свој став, и показао га је. И сви причају о Ненаду Јездићу, а нико о оних 15 људи који су дизали индексе, крваве шаке. Упропастили су позориште. Политичке ставове нек исказују на тргу, то је ваше право, имате право на то, али људи, не плаћа се карта у позоришту да би неко слушао политичке ставове глумаца и режисера. Ми живимо у друштву у ком се намеће да ви када имате свој став морате бити искључени! То је пример кенсел културе“.
Објаснио је дакле, Вучевић, председник партије која је кенселовала пола Србије, све оне који не мисле коњском главом, већ својом главом. Човек који у позориште иде углавном када тамо гостује његов председник на некој свечаној академији.
Јездића је бранио Информер, оплакиван је у Хит твиту, кукали су над његовом судбином у Алоу, Куриру и Српском телеграфу, запомагали су за њим сви они који су Драгана Бјелогрлића, Николу Коју и стотине глумаца вешали по бандерама својих насловних страна и ТВ екрана само зато што су своји.
Ако те од једноумља бране манекени једноумља, онда тек схватиш ону генијалну рекламу, знате ону када кум младенцима поклони свој ауто.
Јер, ко што се зна, у животу је битно да или јеси или ниси лав, а у данашњој Србији је битно да – или јеси или ниси АВ.
То је много важније од пива.
