Био је једном у некој ТВ емисији исповедног типа бивши боксерски шампион у полусредњој категорији који је у то време постао мало наглув, па није баш све добро чуо, а водитељ га је у једном моменту питао: “Ваш отац је био лађар?”

– Ма какав Мађар, боже ме сачувај, мој отац је био Србин, наш човек!

– Не, не, рекао сам да је ваш отац био лађар?

– Ма није Мађар, какав Мађар побогу! – љутио се наглуви боксер, док се на крају ипак нису споразумели да је боксеров тата био лађар никако Мађар.

Ових дана у Србији Мађари су постали нагло популарни до бесвести, а свако би волео да је неки Мађар, по могућству Мађар Петер.

Чак и они којима су очеви били лађари признали би драге воље да су они заправо били Мађари.

Модерно је данас бити Мађар у Србији, јелте, али Срби имају кратко памћење па су заборавили да је пре Петера Мађара још један други Мађар стекао симпатије широких народних маса.

Био је то један опасни мађарски вучјак, поносни члан пограничне патроле, дресиран да лаје кад осети Вулина.

Али се испоставило да пас није био дресиран само да осети Вулина, већ су га мађарски полицајци издресирали да лаје и кад осети дрогу, па је куче лајало “ав, ав, ав” док је 15. октобра 2021. министар унутрашњих послова Србије вршио смотру пограничне полиције на прелазу Хоргош-Реске, са колегом мађарским министром Шандором Пинтером.

– Зна да се ја зовем Александар Вулин, скраћено АВ, па зато стално кличе ав, ав, ав, да ме поздрави и укаже ми посебну почаст – размишљао је у себи Александар Вулин о кучећим мотивима лајања на њега. – Или можда и ова гранична куца препознаје мудру политику председника Србије господина Александра Вучића, скраћено АВ, па је тим гестом хтела да искаже поштовање према врховном команданту Војске Србије и врховном вођи српског света – размишљао је и даље у себи Александар Вулин.

Онда су му мађарски полицајци објаснили да пограничне куце, још као штенце, дресирају тако што им омиљену играчку намажу неком дрогом, те псетанце након тога, кад год нањуши кокаин, хероин или какав други наркотик, креће да копа по торбама или пртљажницима у потрази за својом омиљеном играчком – а заправо дрогом.

Тако да је Вулин остао у уверењу како је он омиљена личност, такорећи омиљена играчка, мађарских пограничних псића, па зато од свих присутних лају само на њега, док су грађани Србије који од Вулина добију оспице чим га виде, били убеђени да је нањушивши Вулина куче нањушило нешто друго што је саставни део те чудновате особе која се често понаша по оној народној: “На којим си ти, пријатељу, дрогама, кеве ти?”

Исто то питање могло би се поставити ових дана оном правом АВ-у, коме је најбољи пријатељ, Мађар ал’ није Петер, у недељу остао без власти, иако се зове Виктор, што на латинском значи Победник.

Тако је АВ схватио да чак и рођени Виктори некада могу да пукну ко звечка на изборима и изгубе, што га је изразито забринуло јер ако је један “виктатор” попут Виктора прсо, шта он да ради.

– Проклети Мађари, прво су лајали на Вулина, сад скидају диктаторе, па сви мисле да сам ја следећи – био је, шмрц шмрц, тужан АВ.

И онда је отишао у Дневник РТС-а, како би му бар мало било лакше.

Тамо у Дневнику, АВ се сетио да је његов пад најављиван још после пада Курца.

И да су сви мислили да он неће бити исти човек пре Курца и после Курца.

– Још од пада Курца, мог најбољег европског пријатеља, најављивали су да сам готов – причао је на РТС-у, у централном дневнику, објашњавајући како се испоставило да његова дуговечност не зависи од Курца, него од грађана Србије.

– Кхм, кхм – кашљала је водитељка РТС-а изненађена толиким помињањем председниковог најбољег европског пријатеља, али, размишљала је у себи, ко би уопште могао с овим човеком да се дружи и буде му најбољи ортак, него то више пута помињано презиме које није за телевизију.

Осећала се водитељка непријатно као онај Вулин, када је мађарски гранични псић, од свих присутних, узео да лаје баш на Вулина.

– Себастијан Курц је пао, али ја сам и даље ту – појаснио је председник АВ о ком најбољем европском пријатељу се ради.

Онда је наставио да ређа своје пријатеље из Европе који су пали. Пао је, навео је – и бугарски премијер Бојко Борисов, али је он, АВ, остао на власти.

– Тако да ме боли Стојко и столи ме Бојко, што сви моји пријатељи из Европе падају, ја ћу остати – причао је унезверено, у Дневнику РТС-а, бодрећи сам себе да неће доживети судбину пријатеља Курца и пријатеља Бојка.

А богами ни пријатеља Орбана.

Гледајући га како сам себе убеђује да и када сви падну, он неће пасти, гледаоци су се с правом упитали: “На којим ли је овај дрогама, кеве ти?”

Зато председник АВ никако не треба да иде у обилазак мађарске пограничне полиције.

Ознаке: Дража Петровић, Мађар