Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je naložila bankama koje odobravaju potrošačke i gotovinske kredite u dinarima, kao i stambene kredite, da do 15. septembra svoje aktuelne ponude ažuriraju tako da zaposlenima i penzionerima sa redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara ponude te pozajamice po povoljnijim uslovima.
„Мере које доносимо увек сагледавамо из тачке општег интереса који је дугорочно одржив, и мотив за сваку нашу одлуку јесте да олакшамо живот и пословање свим нашим грађанима и привреди. За НБС независност никада није значила изолованост од државе и економске политике коју воде председник Србије Александар Вучић и Влада Србије. И ове мере доносимо како бисмо заштитили и унапредили животни стандард наших грађана, пре свега оних са нижим примањима“, изјавила је поводом нових мера НБС гувернерка Јоргованка Табаковић.
Банке би требало да по повољнијој камати понуде динарске потрошачке и готовинске кредите у износу до милион динара, динарске кредите за рефинансирање готовинских и потрошачких кредита у тој банци без ограничења износа, посебне готовинске кредите до милион динара и кредите за рефинансирање који се одобравају пензионерима са укљученим животним осигурањем и стамбене кредите намењене куповини прве стамбене непокретности.
НБС очекује да номиналне каматне стопе на готовинске и потрошачке кредите, као и на кредите за рефинансирање тих кредита буду за три процентна поена ниже (са доњом границом каматне стопе до 7,5 одсто) у односу на просечне каматне стопе по којима су банке одобравале ту врсту кредита у јулу ове године.
Очекивање НБС је и да за посебне готовинске кредите и кредите за рефинансирање који се одобравају пензионерима са укљученим животним осигурањем, номиналне каматне стопе буду за три процентна поена ниже (са доњом границом каматне стопе до 10,5 одсто) у односу на просечну номиналну каматну стопу по којој је банка одобравала те готовинске кредите у јулу.
За стамбене кредите номинална каматна стопа требало би да буде нижа за до 0,5 процентних поена.
Приликом одобравања тих позајмица банке не би требало да наплаћују накнаде за обраду кредитних захтева, као и да кредити буду у понуди банке најмање 12 месеци.
Процена НБС је да ће уштеда за грађане у делу укупних готовинских и потрошачких кредита по том основу у наредних пет година бити и до 40 милијарди динара, при чему би уштеда у првој години отплате кредита износила и до 12 милијарди динара.
Такође, рата кредита грађана по појединачном готовинском кредиту по овом основу била би мања и до 16 одсто у односу на стандардну понуду неких банака, односно уштеда за цео период отплате кредита би износила и преко 200.000 динара, навела је НБС.
Додатно, рата кредита грађана по појединачном стамбеном кредиту по основу ниже каматне стопе би била мања и до шест одсто у односу на рату кредита по тренутној каматној стопи које нуде неке банке, односно за цео период отплате кредита уштеда би износила и преко 9.000 евра.
НБС је најавила да ће пратити спровођење тих мера и анализирати њихов ефекат на банкарски сектор, а уколико буде потребно ревидираће дате препоруке.
„Приликом доношења свих мера Народна банка Србије увек у виду има дугорочно одржив општи интерес који има упориште у правичном односу према људима, позицији Србије као државе која има свој суверенитет и жели да одржи повољан амбијент за све тржишне учеснике. Kонсолидација банака у Србији донела је већу стабилност и користи за грађане, уз ефикасније услуге и рекордну штедњу. Нико, па ни банке, не би требало да постоје само због себе, већ због клијената и једино у тој интеракцији, где се прожима интерес свих, може да се очува и унапређује постигнут успех“, истакла је Табаковић.
Додала је да верује да ће и овог пута банке показати додатну спремност да своје пословање прилагоде околностима тако да не угрозе поверење постојећих и будућих клијената, чиме ће себи обезбедити одрживо пословање, сигурне приливе и будући раст.
„Банкарски сектор у Србији, као и сви сектори, мора да дели судбину привреде и грађана, јер само тако можемо да трајемо“, казала је Табаковић.