Pročitaj mi članakPredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović izjavio je danas da će efekti vanrednog povećanja minimalne zarade, od 9,4 odsto, koja će važiti od 1. oktobra, biti anulirani nakon povećanja cene struje, povećanje cena hrane zbog suše, kao i rasta inflacije.
„Ванредно повећање минималне зараде, од 1. октобра, истовремено ће изгубити ефекат након повећања цене струје, уз повећање цена хране због суше“, казао је Михајловић на округлом столу „Минимална зарада и њен утицај на плате у Србији“ где је најављено да ће се сутра одржати састанак преговарачког тима Социјално-економског савета (СЕС) о износу минималне зараде у 2026. години, а у оквиру преговора који су почели 18. августа.
Михајловић је указао и да инфлација последњих година „поједе све ефекте повећања минималне зараде“, наводећи да је износ инфлације, која је предвиђена у распону од 2,5 до три одсто, сада ревидиран на пет одсто, али у СССС сматрају да ће до краја године бити између седам и осам одсто.
Према његовим речима, плате у Србији су на ниском нивоу, па ни просечна плата од 900 евра не обезбеђује достојанствен живот.
Он сматра и да категорија минимална потрошачка корпа мора да се укине.
„Тај изум, минимална потрошачка корпа, постоји само у Србији и нигде више у свету. Свуда је то просечна потрошачка корпа која је потребна за трочлано или четворочлано домаћинство. Ми ћемо у Закону о раду тражити да се то избрише“, рекао је Михајловић.
Додао је да ће са свим повећењима минималне зараде коју Влада Србије предвиђа, Србија опет бити на зачељу свих земаља у окружењу.
„Опет ће наша минимална зарада бити најнижа. Са тим синдикати не могу да се помире. Спремни смо да разговарамо о свему, али уколико буде игнорисан захтев синдиката, предузећемо и неке друге мере, а оно што знамо да радимо, то су нажалост протести. Ми се и за то спремамо“, навео је председник СССС.
„Минимална зарада не може бити у износу у коме је предложена“
На скупу је истакнуто и да минимална зарада не треба да буде правило већ изузетак.
Представник Уједињеног гранског синдиката „Независност“ Милош Миљковић изјавио је да минимална зарада не може бити у износу у коме је предложена.
„Више је разлога, а главни је куповна моћ. Према том критеријуму предложени ниво раста минималне зараде за наредну годину није довољан. Као критеријум у одређивању зарада више није битна ни стопа запослености, ни раст бруто домаћег производа, већ шта је то што грађанин са том минималном платом може да купи“, рекао је он.
Он је, илуструјући малу куповну моћ у Србији, навео да је просечна плата у Данској 4.200 евра, а у Србији 920 евра, што је 4,5 пута мање, док су истовремено цене производа у Србији само око 50 одсто ниже у Србији него у Данској.
Представник СССС Аца Радојевић казао је да је у мају у Србији просечну зараду, од 107.705 динара и нешто више од тога, примало 652.000 људи, односно 28 одсто запослених.
„Просечна затрада у Србији јесте статистички тачна, али статистика заварава јер мали број људи са великим платама значајно повећава просек. Само једна највећа зарада у Србији повећава просек сваког запосленог са двоцифреним износом. Само пет одсто запослених са три до четири пута већом платом могу напумпати просек зараде за 10 до 15 одсто“, рекао је он.
„Половини запослених треба око 40.000 динара да досегну просечну зараду“
Радојевић је навео да подаци показују и да половини запослених у Србији треба око 40.000 динара месечно како би досегли износ просечне зараде.
Представница СССС, која учествује у Радној групи СЕС у преговорима о минималној заради Сања Пауновић представила је анализу о минималној заради и њеном утицају на плате у Србији.
Пауновић је навела да је минимална зарада у мају ове године била нижа од потрошачке корпе, истичући да је је 48 одсто зараде било утрошено на храну и безалкохолна пића у тој корпи, док је за становање, односно комуналије, струју и воду било утрошено 20 одсто зараде у минималној потрошачкој корпи.
„Истовремено, минимална зарада је у мају била два пута мања од просечне потрошачке корпе“, рекла је она.
Како је нагласила, у периоду од 2020. до 2024. године висина минималне зараде је била испод прага ризика од сиромаштва за трочлану и четворочлану породицу у Србији.
„У 2024. години, просечна зарада је била 26,4 одсто нижа од прага ризика од сиромаштва за трочлану породицу и 36,4 одсто нижа од прага ризика од сиромаштва за четворочлану породицу“, казала је Пауновић.
Према њеним речима, подаци су показали да раст зараде не доводи до отпуштања радника.
Привредна друштва у Србији, како је казала, већ читаву деценију послују профитабилно, а добит стално расте.
„Од 2020. до 2024. профити компанија су порасли за 126 одсто, док у зараде порасле само за 63 одсто, што значи да смо имали прерасподелу резултата рада у корист послодаваца, односно власника капитала“, рекла је она.
Пауновић је навела да је Србија по износу минималне зараде у мају, а према стандарду куповне моћи, била претпоследња у Европи, након Албаније.
„Према пројекцији Владе Србије од 20. јаунара 2024. године, односно представљеном плану ‘Скок у будућност – Србија ЕXПО 2027’, минимална зарада у 2027. години треба да износи 650 евра (76.050 динара). Да би се значајно приближила том износу, минимална цена рада у 2026. години требало би да буде најмање 600 евра, односно око 70.000 динара или 403 динара по сату“, казала је представница СССС.
Подсетила је да је на првом одржаном састанку СЕС о износу минималца за 2026. годину предлог Владе Србије био 371 динар по сату.
