Srpske vlasti hoće da ograniče marže supermarketa. A kolike su marže u Nemačkoj, kakve su razlike u cenama i kupovnoj moći?

Председник Србије Александар Вучић објавио је „рат маржама“, тврдећи да оне у супермаркетима више неће смети да пређу 20 одсто. Тиме ће, обећава, и цене за потрошаче бити осетно ниже.

Вучић је рекао да неки од супермаркета „деру кожу са леђа“. Како је то у Немачкој, која се сматра шампионом ниских цена намирница у односу на животни стандард, анализирао је DW.

Шта је маржа?

Угрубо, то је разлика између набавне цене производа и њихове продајне цене. Обично без пореза на додату вредност – јер он се преусмерава држави.

У маржи се крије једини извор зараде трговаца. Од тих прихода се финансирају трошкови – плате, рачуни за струју, комуналије, простор и остало – а оно што остане је профит.

Колике су марже у Немачкој?

Подаци нису широко доступни јер се третирају као пословна тајна. Стручне публикације узимају да се у великим ланцима супермаркета просечне марже крећу око 25 одсто од чега најмање 22 одсто отпада на трошкове. Профит фирме је дакле у просеку 1-3 одсто од нето продајне цене.

Економски лист Ханделсблат је објавио да је Лидл у Немачкој прошле године снизио марже са 26,5 на 23,7 одсто.

Према Вучићевић речима, велики ланци у Србији имају марже између 30 и 45 одсто.

Где је скупље?

Према подацима Еуростата за прошлу годину, цене хране и безалкохолних пића у Немачкој нешто су више него у Србији.

Ако се узме да просек цена у целој ЕУ носи 100 поена, онда цене у Србији износе 96 одсто просечне цене у ЕУ, а у Немачкој 103 одсто.

Далеко највеће цене у Европи су у Швајцарској (159), те на Исланду и у Норвешкој, док је унутар ЕУ најскупљи Луксембург (125).

Јефтинији од Србије су Мађарска (95), Шпанија (95), Чешка (89), Бугарска (89), Пољска (87). Битно јефтиније су намирнице у Црној Гори (84), Словачкој (83), БиХ (83), Турској (77), Румунији (76) и Северној Македонији (73).

Ваља додати, немачки маркети имају битно веће трошкове од српских – почев од плата запослених па до електричне енергије.

А колике су плате?

Нешто више цене у Немачкој изгледају сасвим друкчије кад се у рачуницу уведу и плате.

У Србији је просечна нето-плата (обрачуната за пуно радно време) нешто изнад 900 евра, док је у Немачкој бруто-износ око 4.700 евра. Пошто је порески систем компликованији, тешко је рећи колики је у просеку нето, па се узима да је око 3.000 евра – за пуно радно време.

Кад би се посматрала само куповна моћ спрам хране и безалкохолних пића, за немачку плату се дакле може купити око трипут више него за српску.

Izvor: dw

Oznake: kupovna moć, marže, Nemačka