Pročitaj mi članakZapadni bezbednosni poredak suočava se sa jednom od najtežih kriza od Drugog svetskog rata: zbog pretnji američkog predsednika Donalda Trampa da će uvesti široke carine evropskim saveznicima ako ne pristanu na njegove zahteve u vezi sa Grenlandom, odnosi među članicama NATO-a i između SAD i EU dolaze na ivicu prekida. Ova kriza, koja je nastala usled spora oko arktičkog ostrva, postala je pravi test za transatlantsko jedinstvo i kredibilitet najuspešnije vojne alijanse u istoriji.
Šta se tačno dešava? Trampov ultimatum Evropi
Donald Tramp je u januaru najavio da će od 1. februara uvesti povratne carine od 10%, a zatim do 25% od juna, na uvoz robe iz osam evropskih zemalja: Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije i Finske, ukoliko ne postigne dogovor o „potpunom i totalnom“ preuzimanju Grenlanda, autonomne teritorije u sastavu Kraljevine Danske.
Tramp je svoju odluku pravdao tvrdnjama da su evropske vojne prisutnosti na Grenlandu, u okviru NATO-ve vežbe Operation Arctic Endurance, „opasne po globalnu bezbednost“ i da samo potpuna američka kontrola nad ostrvom može obezbediti sigurnost u Arktiku, zbog navodnih pretnji iz Rusije i Kine.
Ovaj ultimatum je izazvao snažnu reakciju evropskih lidera, koji su ujedinjeno odbacili carinska upozorenja kao ekonomsko ucenjivanje i pretnju transatlantskim odnosima.
Evropa spremna da uzvrati „trgovinskom bazukom“
Evropska unija razmatra aktivaciju Instrumenta protiv ekonomske prinude (Anti-Coercion Instrument), trgovinskog alata, popularno nazvanog „trgovinska bazuka“, koji bi omogućio ozbiljne odmazde protiv zemlje koja pokušava da ekonomski utiče na političke odluke EU ili njenih članica.
Među mogućim merama su uzvratne carine, ograničenja investicija i blokade pristupa javnim nabavkama američkim kompanijama u Evropi, kao i aktiviranje spremnih kontra-carina na američku robu u vrednosti od oko 93 milijarde evra koje su već pripremljene kao odgovor na ranije trgovinske sporove.
Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc prednjače u pozivima za odlučnu evropsku reakciju, dok EU priprema vanredni sabor evropskih lidera kako bi uskladila strategiju.
Ujedinjeni odgovor evropskih saveznika
Osam zemalja na koje su Trampove pretnje direktno usmerene objavile su zajedničko saopštenje u kojem su izrazile potpunu solidarnost sa Danskom i Grenlandom, odbacile ucene i naglasile da ne postoje prihvatljive pretnje ili uslovljavanja koje bi narušile suverenitet tih zemalja.
Britanski premijer Kir Starmer nazvao je carine „potpuno pogrešnim“, dok su Danska i evropske države pojačale vojno prisustvo na Grenlandu, simbolično i praktično potvrđujući da kolektivna odbrana NATO-a i evropske bezbednosti ostaju prioritet.
Grenland — simbol dubokih raskola
Grenland, koji mnogi vide samo kao prostrano, slabo naseljeno ostrvo u Arktiku, postao je simbol dubokih problema u međunarodnim odnosima. Za SAD, Tramp tvrdi da je strateški ključan za nadzor arktičkih puteva, raketnu odbranu i rivalstvo s Rusijom i Kinom. Za Evropu, Grenland je delikatno pitanje nacionalnog suvereniteta Danske i prava naroda da odlučuju o svojoj sudbini, a ne teren za jednostrane pretnje.
Protivljenje želji američkog predsednika da preuzme ovo ostrvo osetilo se i na ulicama. Naime, u Danskoj i Grenlandu održani su veliki protesti pod sloganima poput „Grenland nije na prodaju“ i „Ruke od Grenlanda“, što dodatno ukazuje na široko javno protivljenje američkoj kampanji.
Da li je NATO ugrožen?
Analitičari upozoravaju da ova kriza predstavlja jedan od najtežih izazova za NATO u njegovoj istoriji. Savez je osnovan na principu kolektivne odbrane, da napad na jednu članicu znači napad na sve, ali sada se suočava s realnim rizikom da unutrašnje svađe i ekonomske ucene uruše poverenje i solidarnost saveznika.
Američka ambicija da prisvoji Grenland, čak i uz najavu moguće upotrebe vojne sile, potresa temelje vojne saradnje. I dok je Tramp ranije pretio i povlačenjem iz međunarodnih sporazuma, sada ne isključuje ni mogućnost neformalnog napuštanja NATO-a ako saveznici ne pristanu na njegove zahteve, što bi predstavljalo katastrofu za transatlantsku bezbednosnu arhitekturu.
Šta sledeće?
Evropski odgovor nije bez rizika. Aktiviranje protiv-prinudnog instrumenta i uzvratne carine bi mogli potresti globalnu trgovinu, naročito ako dođe do široke trgovinske konfrontacije između EU i SAD. Tome se pridružuje i rizik da se tradicionalni pregovarački sporazumi poput EU-SAD trgovinskog dogovora iz 2025. godine, koji su sada odloženi, potpuno uruše.
NATO danas izgleda kao savez na prekretnici: suočen s ekonomsko-političkim pretnjama koje nisu tipične vojnoj alijansi, partneri moraju da izbalansiraju bezbednosne interese, trgovinske veze i sopstvene vrednosti. Ako kompromis ne bude moguć, rastu strahovi da bi trenutna kriza oko Grenlanda, umesto da ostane samo teritorijalni spor, mogla da postane najveći udarac transatlantskom savezu od njegovog osnivanja.
